Ситоштампар 1
|
Графичка индустрија
Графичка индустрија
Историја графичарства-штампарства
|
|
|
Развој графичке индустрије
Графички производи
Штампарске технике
Висока штампа
Висока штампа као најранији облик штампе, имала је своје предности и недостатке. Од предности треба навести врло значајну карактеристику, посебно за штампање текста, а то је изузетна оштрина слова, односно јак отисак. Стога се висока штампа као идеална за израду текста, и данас користи у неким земљама, у случају када је потребно остварити висок квалитет слова (на пример у Немачкој за штампање књига за децу). Главни недостаци високе штампе односе се на лошу расподелу притиска штампања код употребе равних штампарских форми и заклопних машина, као и на компликовану израду цилиндручних форми за високу штампу. Такође треба истаћи да је олово које се користило за ливење слова било и остало штетно по здравље запослених у штампаријама. Иако погодна за штампање текста, висока штампа није могла да обезбеди задовољавајући квалитет отиска слика и растерских тонова. Штампајући елементи су издигнути тј. виши у односу на не штамапјуће тако да и ова техника штампања добија име висока.
Висока штампа као најранији облик штампе, имала је своје предности и недостатке. Од предности треба навести врло значајну карактеристику, посебно за штампање текста, а то је изузетна оштрина слова, односно јак отисак. Стога се висока штампа као идеална за израду текста, и данас користи у неким земљама, у случају када је потребно остварити висок квалитет слова (на пример у Немачкој за штампање књига за децу). Главни недостаци високе штампе односе се на лошу расподелу притиска штампања код употребе равних штампарских форми и заклопних машина, као и на компликовану израду цилиндручних форми за високу штампу. Такође треба истаћи да је олово које се користило за ливење слова било и остало штетно по здравље запослених у штампаријама. Иако погодна за штампање текста, висока штампа није могла да обезбеди задовољавајући квалитет отиска слика и растерских тонова. Штампајући елементи су издигнути тј. виши у односу на не штамапјуће тако да и ова техника штампања добија име висока.
|
|
|
Дубока штампа
Дубока штампа је показала вискок квалитет отиска слика и растерских тонова. Међутим, израда штампарске форме за дубоку штампу је много скупа и сложена. За дубоку штампу због технике обојавања штампарске форме, боје се одликују течљивоошћу и малим површинским напоном. Са друге стране, ове боје се спорије суше па је за фазу учвршћивања отиска на материјалу за штампу, потребно довести додатне количине енергије у посебно изведеним сушачима који улазе у састав сваке штампарске јединице.
Дубока штампа је показала вискок квалитет отиска слика и растерских тонова. Међутим, израда штампарске форме за дубоку штампу је много скупа и сложена. За дубоку штампу због технике обојавања штампарске форме, боје се одликују течљивоошћу и малим површинским напоном. Са друге стране, ове боје се спорије суше па је за фазу учвршћивања отиска на материјалу за штампу, потребно довести додатне количине енергије у посебно изведеним сушачима који улазе у састав сваке штампарске јединице.
|
|
|
Равна штампа
Равна (офсет) штампа примењује се, најчешће као индиректна штампа, обзиром да се боја са форме не преноси директно на подлогу, већ се предходно преноси на гумени омотач па са њега на подлогу за штампање. Штампајући и нештампајући елементи се налазе у истој равни, а међусобно се разликују по својим физичко-хемијским карактеристикама (хидрофилна=олеофобан и хидрофобан=олефилан). Вода, односно средство за влажење које се прво наноси на форму, прекрива у танком слоју хидрофилна односно нештампајуће елементе, док боја, која се на форму наноси после вода, прекрива хидрофобнe површине, односно штампајуће елементе.
Равна (офсет) штампа примењује се, најчешће као индиректна штампа, обзиром да се боја са форме не преноси директно на подлогу, већ се предходно преноси на гумени омотач па са њега на подлогу за штампање. Штампајући и нештампајући елементи се налазе у истој равни, а међусобно се разликују по својим физичко-хемијским карактеристикама (хидрофилна=олеофобан и хидрофобан=олефилан). Вода, односно средство за влажење које се прво наноси на форму, прекрива у танком слоју хидрофилна односно нештампајуће елементе, док боја, која се на форму наноси после вода, прекрива хидрофобнe површине, односно штампајуће елементе.
|
|
|
Пропусна (сито) штампа
За пропусну (сито) штампу се користи форма од свиле, најлона или полиестера, која се пресвлачи непропусним слојем. У фази развијања форме штампајуће површине се добијају тако што се са њих уклања непропусни слој. Током штампе кроз штампајуће површине помоћу одговарајућег ракел ножа потискује се боја у жељеном слоју. Машине за сито штампу су релативно јефтине, а карактерише их и висок степен аутоматизације. Ова штампарска техника је данас веома популарна, јер се помоћу ње наноси најдебљи слој боје од свих штампарских техника. Стога се сито штампа данас може користити за наношење лакова и слично. Главне карактеристике сито штампе су јефтина израда штампарске фоме и релативно мала брзина штампе.
Најсавременији облик ове штампе - ротациона сито штампа, још увек није у масовној употреби у нашој земљи због високе цене израде штампарске форме, и специфичне штампарске јединице која се среће само код неких штампарских машина за штампу уских ролни.
За пропусну (сито) штампу се користи форма од свиле, најлона или полиестера, која се пресвлачи непропусним слојем. У фази развијања форме штампајуће површине се добијају тако што се са њих уклања непропусни слој. Током штампе кроз штампајуће површине помоћу одговарајућег ракел ножа потискује се боја у жељеном слоју. Машине за сито штампу су релативно јефтине, а карактерише их и висок степен аутоматизације. Ова штампарска техника је данас веома популарна, јер се помоћу ње наноси најдебљи слој боје од свих штампарских техника. Стога се сито штампа данас може користити за наношење лакова и слично. Главне карактеристике сито штампе су јефтина израда штампарске фоме и релативно мала брзина штампе.
Најсавременији облик ове штампе - ротациона сито штампа, још увек није у масовној употреби у нашој земљи због високе цене израде штампарске форме, и специфичне штампарске јединице која се среће само код неких штампарских машина за штампу уских ролни.
|
|
|
Дигитална штампа
Дигитална штампа подразумева директну повезаност рачунара у којем се обавља дигитална припрема и штампарске машине и обухвата две подкатегорије. Једна је статичка дигитална штампа цомпутер то пресс (ЦТП). Овај тип штампе практично представља класичну равну офсет штампу на машинама код којих је осветљивач за форму цтплате, постављен на цилиндру форме тако да се форма осветљава и развија на самој штампарској машини. Даљи ток штампе је исти као и код оффсет штампе.
Друга подврста дигиталне штампе је динамичка дигитална штампа цомпутер то принт, код које се штампарска форма ствара за сваки радни циклус. Најчешће је ова штампа безконтактна, односно код ње притисак није основа штампарског процеса која омогућава преношење боје са форме на материјал за штампу. Ова техника штампе је базирана на инк-јет поступку, или штампи са сувим или влажним тонером помоћу електрографије. Раздвајање штампајућих и не штампајућих површина код електрофотографије заснива се на наелектрисавању и разелектрисавању појединих елемената. Тако су на пример нештампајуће површине и тонер истог наелектрисања, па се међусобно одбијају, док су штампајуће површине разелектрисане, односно супротно наелектрисане у односу на тонер па га привлаче. У овој техници, штампарска форма реално не постоји, она је имагинарна, односно налази се у меморији рачунара и преноси се директно на подлогу за штампање. Стога боја или тонер који се у овој техници користе, морају бити наелектрисани, и тек након њиховог наношења слика постаје први пут видљива.
Наравно, ова прича о наелектрисању штампајуће и нештампајуће површине не односи се на тзв. Инк Јет технологију, односно на штампаче или принтере (плотере) засноване на технологији "прскања" мастила. Код инк јет штампача, глава штампача распршује једну или више боја на папир да би се добио штампани документ или слика, а врста методе која се користи за постизање овог резултата има утицај на квалитет добијене слике. Ова технологија је у сталном напретку, тако да су кућни Инк Јет штампачи постали толико јефтини да се могу купити на сваком кораку за заиста малу суму новца. Најчешће користе два кертриџа, један са црном, а други триколорни са цијан, магента и жутом бојом. Међутим, за заиста квалитетан отисак користе се професионални Инк Јет штампачи или плотери са шест, осам или више боја.
Дигитална штампа подразумева директну повезаност рачунара у којем се обавља дигитална припрема и штампарске машине и обухвата две подкатегорије. Једна је статичка дигитална штампа цомпутер то пресс (ЦТП). Овај тип штампе практично представља класичну равну офсет штампу на машинама код којих је осветљивач за форму цтплате, постављен на цилиндру форме тако да се форма осветљава и развија на самој штампарској машини. Даљи ток штампе је исти као и код оффсет штампе.
Друга подврста дигиталне штампе је динамичка дигитална штампа цомпутер то принт, код које се штампарска форма ствара за сваки радни циклус. Најчешће је ова штампа безконтактна, односно код ње притисак није основа штампарског процеса која омогућава преношење боје са форме на материјал за штампу. Ова техника штампе је базирана на инк-јет поступку, или штампи са сувим или влажним тонером помоћу електрографије. Раздвајање штампајућих и не штампајућих површина код електрофотографије заснива се на наелектрисавању и разелектрисавању појединих елемената. Тако су на пример нештампајуће површине и тонер истог наелектрисања, па се међусобно одбијају, док су штампајуће површине разелектрисане, односно супротно наелектрисане у односу на тонер па га привлаче. У овој техници, штампарска форма реално не постоји, она је имагинарна, односно налази се у меморији рачунара и преноси се директно на подлогу за штампање. Стога боја или тонер који се у овој техници користе, морају бити наелектрисани, и тек након њиховог наношења слика постаје први пут видљива.
Наравно, ова прича о наелектрисању штампајуће и нештампајуће површине не односи се на тзв. Инк Јет технологију, односно на штампаче или принтере (плотере) засноване на технологији "прскања" мастила. Код инк јет штампача, глава штампача распршује једну или више боја на папир да би се добио штампани документ или слика, а врста методе која се користи за постизање овог резултата има утицај на квалитет добијене слике. Ова технологија је у сталном напретку, тако да су кућни Инк Јет штампачи постали толико јефтини да се могу купити на сваком кораку за заиста малу суму новца. Најчешће користе два кертриџа, један са црном, а други триколорни са цијан, магента и жутом бојом. Међутим, за заиста квалитетан отисак користе се професионални Инк Јет штампачи или плотери са шест, осам или више боја.
|
|
|
Просторија и опрема одељења у за ситоштампу
Сита и штампарска форма
Копирни поступци
Мaтаријали за штампарске форме
Папир
Формати папира
У штампарству и издаваштву се користи неколико стандардних формата папира и неколико додатних. Формати папира су битни када се ради неки штампарски производ.
Стандардни формати су формати A, B и C. Почетни формати су A0, B0 и C0, и сваки следећи формат се добија дељењем величине дуже странице на два једнака дела. Тако, нпр. када се саставе две странице A5 формата, добија се A4 формат. Због прецизности, формати папира се увек изражавају у милиметрима.
Димензије формата
A B C
0 1188 × 840 1400 × 1000 1296 × 917
1 840 × 594 1000 × 700 917 × 648
2 594 × 420 700 × 500 648 × 458
3 420 × 297 500 × 350 458 × 324
4 297 × 210 350 × 250 324 × 229
5 210 × 148 250 × 175 229 × 162
6 148 × 105 175 × 125 162 × 114
7 74 x 105 88 x 125 81 x 114
8 52 x 74 62 x 88 57 x 81
9 37 x 52 44 x 62 40 x 57
10 26 x 37 31 x 44 28 x 40
Исечени табаци из ролне имају одређене димензије, тј нормирани су према стандардима за графичку индустрију. Основни нормирани табак има површину од 1 квадратног метра. То је правоугаоник код кога се стране односе 1: 1,41. На основу овога, основни табак од 1метар квадратни странице 841x1189мм. Од њега се добијају мањи формати половљењем дуже стране. Добијени формати се односе 2:1.
Основни табак означен је словом А, а допунски табаци Б и Ц. Поред ознаке реда тачно дефинисање величине папира, мора се означити бројем класе од 0 до 8.
Разликују се сирови (необрезани) од обрезаних формата. Сирови формати су за 5%дужи од обрезаних формата. Поред стандардних постјоје и изведени формати.
У штампарству и издаваштву се користи неколико стандардних формата папира и неколико додатних. Формати папира су битни када се ради неки штампарски производ.
Стандардни формати су формати A, B и C. Почетни формати су A0, B0 и C0, и сваки следећи формат се добија дељењем величине дуже странице на два једнака дела. Тако, нпр. када се саставе две странице A5 формата, добија се A4 формат. Због прецизности, формати папира се увек изражавају у милиметрима.
Димензије формата
A B C
0 1188 × 840 1400 × 1000 1296 × 917
1 840 × 594 1000 × 700 917 × 648
2 594 × 420 700 × 500 648 × 458
3 420 × 297 500 × 350 458 × 324
4 297 × 210 350 × 250 324 × 229
5 210 × 148 250 × 175 229 × 162
6 148 × 105 175 × 125 162 × 114
7 74 x 105 88 x 125 81 x 114
8 52 x 74 62 x 88 57 x 81
9 37 x 52 44 x 62 40 x 57
10 26 x 37 31 x 44 28 x 40
Исечени табаци из ролне имају одређене димензије, тј нормирани су према стандардима за графичку индустрију. Основни нормирани табак има површину од 1 квадратног метра. То је правоугаоник код кога се стране односе 1: 1,41. На основу овога, основни табак од 1метар квадратни странице 841x1189мм. Од њега се добијају мањи формати половљењем дуже стране. Добијени формати се односе 2:1.
Основни табак означен је словом А, а допунски табаци Б и Ц. Поред ознаке реда тачно дефинисање величине папира, мора се означити бројем класе од 0 до 8.
Разликују се сирови (необрезани) од обрезаних формата. Сирови формати су за 5%дужи од обрезаних формата. Поред стандардних постјоје и изведени формати.
