Техничар припреме графичке производње
|
Гугл учионица
Завршене вежбе ослати на e-mail: gsmpucenik@gmail.com
Прво полугодиште
Bежба 1
Наставна јединица: Апарати и уређаји који се користе у репродукцији
РЕПРОДУКЦИОНЕ КАМЕРЕ,ТИПОВИ КАМЕРА,КОНТАКТ АПАРАТИ
Направити презентацију у програму microsoft Поwерпоинт
Слике пронаћи на интернету.
Вежбу сачувати у свом фолдеру, и исту послати на е-маил:гсмпуценик@гмаил.цом
Слајд 1.
Репродукционе камере
Слајд 2.
Репродукциона камера, неки пут звана процес камера, састоји се од:
држача оригинала (предложак за репродукцију), сочива и дела камере у којој је смештен фотографски материјал (на који се врши репродукција предлошка)
Слајд 3.
Површина оригинала, систем сочива и филм су постављени вертикално у односу на оптичку осу. Основни елементи, тј. делови камере су постављени тако да су покретни у односу на оптичку осу, чиме се омогућава променљиви опсег повећања репродукције. Носач оригинала је опремљен уређајима који оригинал држе перфектно равно И омогућавају жељену вертикалну или хоризонталну позицију.
Он је често велика полирана панпаралелна стаклена плоча испод које је гумена подлога. Простор између гумене подлоге и стаклене плоче може да се подвргне подпритиску (вакуум) прикључењем на компресор који извлачи ваздух и на тај начин обезбеђује боље пријањање оригинала на стаклену плочу. Пре укључења компресора, оригинал се тачно позиционира између стакла И гумене подлоге.
Слајд 4.
Ивице гумене подлоге су херметички затворене помоћу пластичног печатног воска. Површина гумене подлоге је покривена мрежом канала који спречавају појаву ваздушних балона.
Слајд 5.
Носач оригинала се може окренути и поставити у хоризонтални положај ради замене оригинала. Сочива су смештена у стандардном објективу. Светлосно отпоран мех спречава улазак светла са других непожељних извора светла.Филм је перфектно причвршћен на плочу помоћу вакуума.
Слајд 6.
Светлосно осетљив фотографски слој увек је окренут ка објективу. Светлосни извор осветљава површину оригинала. Да би се обезбедило вештачко бело дневно светло, поготово ако је оригинал обојен или ако ће се на камери радити издвајање боја, користе се ксенонске лампе под високим притиском. Експозиција се контролише отвором бленде и брзином затварања поклопца камере ради добијања оптималне експозиције на филму. Упркос коришћења сата за експозицију и детаљног познавања особина филма, често је неопходно урадити тест експозиције где се помоћу мерне траке практично одређују параметри експозиције.
Слајд 7.
Филтери у боји су смештени на оптичком путу камере и служе за израду колор сепарација: црвени, зелени и плави филтер производе колор сепарације за цијан, магенту и жуту штампарску форму, а тзв. визуелни филтер формира црну сепарацију. У сваком од овихслучајева колор сепарација је црно-бели филм где сиве вредности одговарају количини сваке боје која се налази у предлошку за репродукцију. Равно огледало или призма су смештени на оптичком путу камере да би се обезбедили да се добије жељена исправно читљива или обрнуто читљива слика (слика читљива у огледалу).
Слајд 8.
Типови камера
Слајд 9.
Најважнији типови репродукционих камера су хоризонталне и вертикалне камере, а тзв. компакт камера била је веома популарна.
Хоризонталне камере су статичне или висеће конструкције и прилагођене су за рад са великим форматима. Захваљујући ниској аберацији, објективи са великом жижном даљиномсе користе код ових камера.
Компакт камере имају вертикалну оптичку осу. Како је висина камере лимитирана, ради лакшег коришћења користе се објективи са краћом жижном даљином и широким углом (до 80°) и са одговарајућом скалом репродукције (од 20% до 300%).
Слајд 10.
Вертикалне камере имају оптичку осу под углом што је остварено коришћењем равног огледала. Код ових камера раван филма је вертикална, а раван оригинала хоризонтална што обезбеђује одређену предност при руковању.
Разлика између једнопросторне и двопросторне камере је у њиховим локацијама. Код двопросторних камера носач оригинала је у просторији са дневним светлом, а носач филма у мрачној комори. Објектив је смештен у светлосно заштићеном делу који пролази кроз зид. Једнопросторна камера смештена је у просторији са заштитним светлом (мрачна комора), или је опремљена са касетом за филм па се може користити у просторији са дневним светлом. Носач оригинала је опремљен и са транспарентном јединицом за осветљавање оригинала који су у облику дијапозитива.
Слајд 11.
Контакт-копирни апарати
Слајд 12.
У контакт-копирним апаратима филм који треба да се репродукује (оригинал, предложак) И филм на који треба да се изврши репродукција (копија) су у директном контакту. Могуће је обавити следеће операције:
копирање оригинала
растрирање вилма са вишетонског филма уз помоћ контактног растера
колор сепарација уз примену обојених филтера који се позиционирају на пут одбијеног светла са оригинала у боји
позитив/негатив конверзија
Слајд 13.
Важно је напоменути да је контакт копија као слика у огледалу због чега се фотографски слојеви два филма окрећу један наспрам другог. Копирање је изводљиво једино у односу 1:1. Контакт-копирни апарати не поседују оптички фокусиран систем. Директно светло, са минималним растуром, добија се преко тачкастог извора светла.
Слајд 14.
Расипање светлости се користи када се жели да елиминишу резови филма на монтажи табака, или када се раде маске за замућивање. Тада се користе додатне дифузне лампе, дифузно стакло или дифузне фолије које се смештају испод материјала за копирање. Оригинални филм, који желимо да копирамо је смештен на хоризонталну стаклену плочу тако да је слика на фотографском слоју на горе.
Тачкасти светлосни извор је смештен испод стаклене плоче. Између извора светла и стаклене плоче налази се филтер коло, чијим се окретањем изабере филтер у боји, кроз које пролази светло. Неекспониран филм се поставља преко оригинала, тако да фотографски слој буде окренут на доле. Гумено платно се постави преко њих. Ваздух између гуменог платна и стаклене плоче се истисне уз помоћ вакуум пумпе тако да подпритисак приљуби стаклену плочу, филмове и гумено платно једно уз друго.
Слајд 15.
Добар контакт између оригинала и филма је од пресудног значаја за добро копирање. Време осветљавање регулише се затварачем, који је програмиран уз помоћ контролног рачунара, а који омогућава аутоматизацију послова. Контакт-копир апарати за процес при дневном светлу су опремљени са светлосним извором који емитује УВ светло, као што сребро-живина гасна лампа, уз коришћење одговаруће сензибилизираног филнског материјала.
Слајд 16.
Име и презиме, разред
Наставна јединица: Апарати и уређаји који се користе у репродукцији
РЕПРОДУКЦИОНЕ КАМЕРЕ,ТИПОВИ КАМЕРА,КОНТАКТ АПАРАТИ
Направити презентацију у програму microsoft Поwерпоинт
Слике пронаћи на интернету.
Вежбу сачувати у свом фолдеру, и исту послати на е-маил:гсмпуценик@гмаил.цом
Слајд 1.
Репродукционе камере
Слајд 2.
Репродукциона камера, неки пут звана процес камера, састоји се од:
држача оригинала (предложак за репродукцију), сочива и дела камере у којој је смештен фотографски материјал (на који се врши репродукција предлошка)
Слајд 3.
Површина оригинала, систем сочива и филм су постављени вертикално у односу на оптичку осу. Основни елементи, тј. делови камере су постављени тако да су покретни у односу на оптичку осу, чиме се омогућава променљиви опсег повећања репродукције. Носач оригинала је опремљен уређајима који оригинал држе перфектно равно И омогућавају жељену вертикалну или хоризонталну позицију.
Он је често велика полирана панпаралелна стаклена плоча испод које је гумена подлога. Простор између гумене подлоге и стаклене плоче може да се подвргне подпритиску (вакуум) прикључењем на компресор који извлачи ваздух и на тај начин обезбеђује боље пријањање оригинала на стаклену плочу. Пре укључења компресора, оригинал се тачно позиционира између стакла И гумене подлоге.
Слајд 4.
Ивице гумене подлоге су херметички затворене помоћу пластичног печатног воска. Површина гумене подлоге је покривена мрежом канала који спречавају појаву ваздушних балона.
Слајд 5.
Носач оригинала се може окренути и поставити у хоризонтални положај ради замене оригинала. Сочива су смештена у стандардном објективу. Светлосно отпоран мех спречава улазак светла са других непожељних извора светла.Филм је перфектно причвршћен на плочу помоћу вакуума.
Слајд 6.
Светлосно осетљив фотографски слој увек је окренут ка објективу. Светлосни извор осветљава површину оригинала. Да би се обезбедило вештачко бело дневно светло, поготово ако је оригинал обојен или ако ће се на камери радити издвајање боја, користе се ксенонске лампе под високим притиском. Експозиција се контролише отвором бленде и брзином затварања поклопца камере ради добијања оптималне експозиције на филму. Упркос коришћења сата за експозицију и детаљног познавања особина филма, често је неопходно урадити тест експозиције где се помоћу мерне траке практично одређују параметри експозиције.
Слајд 7.
Филтери у боји су смештени на оптичком путу камере и служе за израду колор сепарација: црвени, зелени и плави филтер производе колор сепарације за цијан, магенту и жуту штампарску форму, а тзв. визуелни филтер формира црну сепарацију. У сваком од овихслучајева колор сепарација је црно-бели филм где сиве вредности одговарају количини сваке боје која се налази у предлошку за репродукцију. Равно огледало или призма су смештени на оптичком путу камере да би се обезбедили да се добије жељена исправно читљива или обрнуто читљива слика (слика читљива у огледалу).
Слајд 8.
Типови камера
Слајд 9.
Најважнији типови репродукционих камера су хоризонталне и вертикалне камере, а тзв. компакт камера била је веома популарна.
Хоризонталне камере су статичне или висеће конструкције и прилагођене су за рад са великим форматима. Захваљујући ниској аберацији, објективи са великом жижном даљиномсе користе код ових камера.
Компакт камере имају вертикалну оптичку осу. Како је висина камере лимитирана, ради лакшег коришћења користе се објективи са краћом жижном даљином и широким углом (до 80°) и са одговарајућом скалом репродукције (од 20% до 300%).
Слајд 10.
Вертикалне камере имају оптичку осу под углом што је остварено коришћењем равног огледала. Код ових камера раван филма је вертикална, а раван оригинала хоризонтална што обезбеђује одређену предност при руковању.
Разлика између једнопросторне и двопросторне камере је у њиховим локацијама. Код двопросторних камера носач оригинала је у просторији са дневним светлом, а носач филма у мрачној комори. Објектив је смештен у светлосно заштићеном делу који пролази кроз зид. Једнопросторна камера смештена је у просторији са заштитним светлом (мрачна комора), или је опремљена са касетом за филм па се може користити у просторији са дневним светлом. Носач оригинала је опремљен и са транспарентном јединицом за осветљавање оригинала који су у облику дијапозитива.
Слајд 11.
Контакт-копирни апарати
Слајд 12.
У контакт-копирним апаратима филм који треба да се репродукује (оригинал, предложак) И филм на који треба да се изврши репродукција (копија) су у директном контакту. Могуће је обавити следеће операције:
копирање оригинала
растрирање вилма са вишетонског филма уз помоћ контактног растера
колор сепарација уз примену обојених филтера који се позиционирају на пут одбијеног светла са оригинала у боји
позитив/негатив конверзија
Слајд 13.
Важно је напоменути да је контакт копија као слика у огледалу због чега се фотографски слојеви два филма окрећу један наспрам другог. Копирање је изводљиво једино у односу 1:1. Контакт-копирни апарати не поседују оптички фокусиран систем. Директно светло, са минималним растуром, добија се преко тачкастог извора светла.
Слајд 14.
Расипање светлости се користи када се жели да елиминишу резови филма на монтажи табака, или када се раде маске за замућивање. Тада се користе додатне дифузне лампе, дифузно стакло или дифузне фолије које се смештају испод материјала за копирање. Оригинални филм, који желимо да копирамо је смештен на хоризонталну стаклену плочу тако да је слика на фотографском слоју на горе.
Тачкасти светлосни извор је смештен испод стаклене плоче. Између извора светла и стаклене плоче налази се филтер коло, чијим се окретањем изабере филтер у боји, кроз које пролази светло. Неекспониран филм се поставља преко оригинала, тако да фотографски слој буде окренут на доле. Гумено платно се постави преко њих. Ваздух између гуменог платна и стаклене плоче се истисне уз помоћ вакуум пумпе тако да подпритисак приљуби стаклену плочу, филмове и гумено платно једно уз друго.
Слајд 15.
Добар контакт између оригинала и филма је од пресудног значаја за добро копирање. Време осветљавање регулише се затварачем, који је програмиран уз помоћ контролног рачунара, а који омогућава аутоматизацију послова. Контакт-копир апарати за процес при дневном светлу су опремљени са светлосним извором који емитује УВ светло, као што сребро-живина гасна лампа, уз коришћење одговаруће сензибилизираног филнског материјала.
Слајд 16.
Име и презиме, разред
Вежба 2
Вежба 3
ОРИГИНАЛ ПРЕДМЕТ СНИМАЊА
1. Направити PowerPoint презентацију.
2. Избор фонта и изглед слајда , по вашем избору.
3. У оквиру слајда пронаћи адекватне слике
5. Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 4
ОРИГИНАЛ ПРЕДМЕТ СНИМАЊА
У репрофотографији се оригиналом назива сваки предмет графичке реnродукције.
Професионална фотографија је делатност, чији је производ квалитетан ригинал за графичку репродукцију.
OПШITE КАРАКТЕРИСТИКЕ И КВАЛИТЕТ
Без обзира на то, да ли се ради о једнобојном или вишебојном оригиналу, о једнотонском или вишетонском, о непровидном или провидном, заједничке карактеристике су им да су:
Под квалитетом оригинала углавном подразумевамо:
Одговарајући контраст је значајан због добијања квалитетне реnродукције, јер се контраст, али и детаљи слике губе у сваком степену репродукције. Код оригинала у боји осим контраста светло-тамно од највећег степена важности је контраст боја, то јест разликовање ликова и детаља по бојама.
Димензије оригинала директно утичу на квалитет репродукције, па се за квалитетну репродукцију узимају оригинали већих димензија и у пpцecy репродукције смањују.
ВРСТЕ ОРИГИНАЛА
Оргинали за репродукцију могу се поделити:
ЈЕДНОТОНСКИ И ЈЕДНОБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Ова категорија оригинала је најједноставнија нија по свом саставу и изради, а исто тако и по начину репродукције, репроматеријалу и опреми која се користи за репродукцију. То је цртеж. Тако се може назвати сваки оригинал који је израђен у два тона:
ЈЕДНОТОНСКИ ВИШЕБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Цртежи у више боја технички припремљени за репродукцију, у ствари, нису вишебојнии цртежи, већ су то технички цртежи, цртани црним тушем на чврстом, белом папиру, код којих је свака боја за репродукцију, односно за штампу, цртана издвојено, у истој размери и са назначеним регистром (најчешће су то крстићи са обе стране цртежа), како би филмови у монтажи, који одговарају појединим бојама били правилно монтирани, а боје у штамп пале на своја места. Сваки од ових цртежа се снима као једнобојни једнотонски оригинал у истој размери. За израду штампарске форме филмови се монтирају тако да у штампи свака боја пада на одговарајуће место и коначно чини интегралну слику у више боја. Крстићи цртани са стране помоћно су средство: на монтажним фолијама се потпуно поклапају, али се са штампарске форме уклањају.
ВИШЕТОНСКИ ЈЕДНОБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Обична црно-бела фотографија је пример за стандардни и у пракси најчешће коришћен вишетонски једнобојни оригинал.
Отисци из дубоке, високе, или офсет штампе, уметнички радови у једној боји, акварели и сл, могу бити вишетонски једнобојни оригинали.
Вишетонски једнобојни отисци из штампе су по правилу растерски отисци, које треба пажљиво снимати како се приликом поновног растрирања не би појавио моаре (Moire) ефекат, који ствара правилне мрље преко целог снимка (отиска)
ВИШЕТОНСКИ ВИШЕБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Оригинал за вишетонску вишебојну репродукцију је слика у боји, а као најјендоставнији пример навешћемо фотографију у боји, па такав оригинал називамо рефлексним вишетонским вишебојним оригиналом.
Дијапозитив у боји или (color slide) је најчешћи транспарентни вишетонски вишебојни оргигинал.
Подела оригинала за вишетонску вишебојну репродукцију:
Овај назив подразумева дијапозитиве у боји.
Као вишетонски вишебојни оригинали могу се користити и стандардни негативи у боји за израду фотографије у боји, па се на скенерима за електронско издвајање боја ради по одговарајућем програму.
Рефлексни оригиналиу боји
У ову категорију спадају вишетонски оригинали у боји, као што су:
ОРИГИНАЛ ПРЕДМЕТ СНИМАЊА
1. Направити PowerPoint презентацију.
2. Избор фонта и изглед слајда , по вашем избору.
3. У оквиру слајда пронаћи адекватне слике
5. Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 4
ОРИГИНАЛ ПРЕДМЕТ СНИМАЊА
У репрофотографији се оригиналом назива сваки предмет графичке реnродукције.
Професионална фотографија је делатност, чији је производ квалитетан ригинал за графичку репродукцију.
OПШITE КАРАКТЕРИСТИКЕ И КВАЛИТЕТ
Без обзира на то, да ли се ради о једнобојном или вишебојном оригиналу, о једнотонском или вишетонском, о непровидном или провидном, заједничке карактеристике су им да су:
- дводимензиони
- величина погодних за реnродукцију
- контраста погоданог за
- ситног зрна и да се не врши увећање од 5 пута
- чисти и
- неоштећени.
Под квалитетом оригинала углавном подразумевамо:
- беспрекорну чистоћу,
- исправан контраст,
- тачан цртеж, и
- неоштећеност лика.
- аутентичност боја.
- контрасте светло-тамно и контраст боја, и
- ситнозрност.
Одговарајући контраст је значајан због добијања квалитетне реnродукције, јер се контраст, али и детаљи слике губе у сваком степену репродукције. Код оригинала у боји осим контраста светло-тамно од највећег степена важности је контраст боја, то јест разликовање ликова и детаља по бојама.
Димензије оригинала директно утичу на квалитет репродукције, па се за квалитетну репродукцију узимају оригинали већих димензија и у пpцecy репродукције смањују.
ВРСТЕ ОРИГИНАЛА
Оргинали за репродукцију могу се поделити:
- према проласку светлости или рефлексији на:
- провидне или транспарентне и
- непровидне или рефлексне;
- према контрасту на: ·
- једнотонске (цртежи, текст и сл.) и
- вишетонске (слике, фотографије)
- према боји на:
- једнобојне и
- вишебојне.
ЈЕДНОТОНСКИ И ЈЕДНОБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Ова категорија оригинала је најједноставнија нија по свом саставу и изради, а исто тако и по начину репродукције, репроматеријалу и опреми која се користи за репродукцију. То је цртеж. Тако се може назвати сваки оригинал који је израђен у два тона:
- потпуно светло, не штампа се;
- потпуно тамно, штампа се.
ЈЕДНОТОНСКИ ВИШЕБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Цртежи у више боја технички припремљени за репродукцију, у ствари, нису вишебојнии цртежи, већ су то технички цртежи, цртани црним тушем на чврстом, белом папиру, код којих је свака боја за репродукцију, односно за штампу, цртана издвојено, у истој размери и са назначеним регистром (најчешће су то крстићи са обе стране цртежа), како би филмови у монтажи, који одговарају појединим бојама били правилно монтирани, а боје у штамп пале на своја места. Сваки од ових цртежа се снима као једнобојни једнотонски оригинал у истој размери. За израду штампарске форме филмови се монтирају тако да у штампи свака боја пада на одговарајуће место и коначно чини интегралну слику у више боја. Крстићи цртани са стране помоћно су средство: на монтажним фолијама се потпуно поклапају, али се са штампарске форме уклањају.
ВИШЕТОНСКИ ЈЕДНОБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Обична црно-бела фотографија је пример за стандардни и у пракси најчешће коришћен вишетонски једнобојни оригинал.
Отисци из дубоке, високе, или офсет штампе, уметнички радови у једној боји, акварели и сл, могу бити вишетонски једнобојни оригинали.
Вишетонски једнобојни отисци из штампе су по правилу растерски отисци, које треба пажљиво снимати како се приликом поновног растрирања не би појавио моаре (Moire) ефекат, који ствара правилне мрље преко целог снимка (отиска)
ВИШЕТОНСКИ ВИШЕБОЈНИ ОРИГИНАЛИ
Оригинал за вишетонску вишебојну репродукцију је слика у боји, а као најјендоставнији пример навешћемо фотографију у боји, па такав оригинал називамо рефлексним вишетонским вишебојним оригиналом.
Дијапозитив у боји или (color slide) је најчешћи транспарентни вишетонски вишебојни оргигинал.
Подела оригинала за вишетонску вишебојну репродукцију:
- транспарентни позитивски вишетонски вишебојни оригинали односно дијапозитиви у боји;
- транспарентни негативски вишетонски вишебојни оригинали, односно негативи у боји (за израду слика у боји);
- рефлексни позитивски вишетонски вишебојни оригинали, односно фотографије у боји, акварели, слике, отисци у боји разних техника штампе и сл.
Овај назив подразумева дијапозитиве у боји.
Као вишетонски вишебојни оригинали могу се користити и стандардни негативи у боји за израду фотографије у боји, па се на скенерима за електронско издвајање боја ради по одговарајућем програму.
Рефлексни оригиналиу боји
У ову категорију спадају вишетонски оригинали у боји, као што су:
- фотографије у боји,
- уметничке слике,
- акварели, т
- темпере и сл.
Вежба 4
ДОПУНА ОРИГИНАЛА ЗА СНИМАЊЕ
ДОПУНА ОРИГИНАЛА ЗА СНИМАЊЕ
Вежба 5
ИЗРАДА ОРИГИНАЛА ЗА СНИМАЊЕ
ИЗРАДА ОРИГИНАЛА ЗА СНИМАЊЕ
Вежба 6
ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИ
ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИ
Рачунар је електронски уређај који обрађује улазне информације и на основу њих формира излазне информације.
Рачунарски ситем чине:
ХАРДВЕР
Основни делови хардвера су:
Улазни уређаји служе за уношење података и наредби за управљање рачунаром.
Излазни уређаји се користи за приказивање излазних резултата и порука рачунара кориснику.
Спољне меморије служе за трајно чување података и програма.
Централни део чине:
Општи приказ делова рачунара
СОФТВЕР
Софтвер су програми (наредбе, инструкције) који говоре рачунару како треба да извршава одређене задатке.
ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИ
- Уадити вежбу у облику презентације у PowerPoint
- Слике пронаћи на интернету (делови рачунара)
- Вежбу сачувати у свом фолдеру
ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИ
Рачунар је електронски уређај који обрађује улазне информације и на основу њих формира излазне информације.
Рачунарски ситем чине:
- ХАРДВЕР – физички или технички део рачунара и
- СОФТВЕР – програмски део, сви подаци и програми који командују хардвером.
ХАРДВЕР
Основни делови хардвера су:
- централни део (рачунар) и
- периферни уређаји:
- улазни (тастатура, миш, скенер, фотоапарат, микрофон, видео камера...),
- излазни (монитор, штампач, звучници, плотер...),
- споњне меморије (хард диск, флеш меморија, CD, DVD).
Улазни уређаји служе за уношење података и наредби за управљање рачунаром.
Излазни уређаји се користи за приказивање излазних резултата и порука рачунара кориснику.
Спољне меморије служе за трајно чување података и програма.
Централни део чине:
- ПРОЦЕСОР – је уређај у ком се извршавају инструкције програма и изводе различите операције над подацима.
- ОПЕРАТИВНА МЕМОРИЈА (УНУТРАШЊА ИЛИ РАДНА) – меморија у коју се уносе подаци и програми који се тренутно извршавају.
Општи приказ делова рачунара
- Монитор
- Матична плоча
- Централни процесор
- Радна меморија
- Додатне картице
- Напајање
- Оптички уређаји
- Хард диск
- Тастатура
- Миш
СОФТВЕР
Софтвер су програми (наредбе, инструкције) који говоре рачунару како треба да извршава одређене задатке.
- Софтвер Апликација – које рачунар користи за извршавање специјалних финкција или за забаву (операције које не укључују основне операције рачунара). Постоји много врста софтвера апликација, због великог спектра задатака које модеран рачунар извршава.
- Системски софтвер је направљен за директну комуникацију са хардвером, да би омогућио основне функције корисницима, као и другим софтверима, и да оспособи платформу за активне апликације.
Вежба бр 7.
КОРИСНИЧКИ ПРОГРАМИ
РАЧУНАРСКА ГРАФИКА
Рачунарска графика је стварање, обрада, дорада, моделација и визуелизација синтетичких слика, као и анимација, у две, или три димензије, статичних и динамичних, уз помоћ рачунара и рачунарских програма, који су дизајнирани и програмирани за ту намену.
Систем рачунарске графике у основи се састоји од рачунара за чување и манипулацију слика, екрана, различитих улазних и излазних компоненти и пакета графичког софтвера, тј. програма који омогућавају рачунару да се графички процес прикаже помоћу математичких формула. Операцијски системи као и примена програма с графичким корисничким интерфејсом припадају најједностванијој примени рачунарске графике.
Разликујемо две основне групе графичких система:
• растерски графички системи
• векторски графички системи
Рачунарска графика има веома широку примену у људском друштву у разним областима, од пословног живота преко јавног па чак и приватног. Међу првим применама рачунарске графике можемо издвојити систем аутоматског пројектовања и аутоматске производње која је и данас актуелна.
ВЕКТОРСКА ГРАФИКА
Corel Draw (код нас сигурно најчешћи) и
Macromedia Freehand,
CorelDRAW
РАСТЕРСКА ГРАФИКА
КОРИСНИЧКИ ПРОГРАМИ
- Направити PowerPoint презентацију.
- Врста фонта и изглед слајда, по вашем избору.
- У оквиру слајда векрорска графика пронаћи на интернету слике једнотонске-црно беле.
- У оквиру слајда растерска графика пронаћи на интернету вишетонске црно- беле слике и вишетонске колор слике.
- Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба7.
РАЧУНАРСКА ГРАФИКА
Рачунарска графика је стварање, обрада, дорада, моделација и визуелизација синтетичких слика, као и анимација, у две, или три димензије, статичних и динамичних, уз помоћ рачунара и рачунарских програма, који су дизајнирани и програмирани за ту намену.
Систем рачунарске графике у основи се састоји од рачунара за чување и манипулацију слика, екрана, различитих улазних и излазних компоненти и пакета графичког софтвера, тј. програма који омогућавају рачунару да се графички процес прикаже помоћу математичких формула. Операцијски системи као и примена програма с графичким корисничким интерфејсом припадају најједностванијој примени рачунарске графике.
Разликујемо две основне групе графичких система:
• растерски графички системи
• векторски графички системи
Рачунарска графика има веома широку примену у људском друштву у разним областима, од пословног живота преко јавног па чак и приватног. Међу првим применама рачунарске графике можемо издвојити систем аутоматског пројектовања и аутоматске производње која је и данас актуелна.
ВЕКТОРСКА ГРАФИКА
- Векторска графика или геометијско обликовање (eng. Vector graphics, geometric modeling) је начин приказивања слике помоћу геометријских облика као што су тачке, линије, криве и полигони, а који су темељени на математичким једначинама.
- Векторску графику је, у принципу, могуће увеличавати и умањивати без губитка квалитета. То је чини идеалном за лого-е предузећа, географске карте, и друге објекте, којима је често потребно мењати величину.
- Најпопуларнији програми за векторску графику су:
Corel Draw (код нас сигурно најчешћи) и
Macromedia Freehand,
- Формати векторске графике су: EPS, PDF, AI, CDR, SVG.
CorelDRAW
- Corel Draw спада у групу програма за рад са векторском графиком.
- Код векторског начина приказа памте се линије од којих је слика направљена и њихове особине као што су дебљина, врста линије, боја а код затворене контуре боја унуташњости.
- Ако је на слици само круг онда се памти:
- тип објекта
- координате центра
- полупречник
- боја попуне
- Количина података који се памте зависи од сложености слике.
- Програми који представљају слике векторски су тзв.draw програми (AutoCad, CorelDRAW). Код промене величине слике рачунар сам прорачунава нове вредности параметара у складу са њима сам исцртава нову слику. Цртеж се састоји од објеката који се у сваком тренутку могу премештати, ротирати, обликовати и комбиновати.
- Објекат представља било који облик нацртан у једном потезу.
РАСТЕРСКА ГРАФИКА
- Растерска графика или битмап је податак који представља правоугаону мрежу пиксела или обојених тачака, на неком графичком излазном уређају као што је монитор или на папиру.
- Свака боја појединог пиксела је посебно дефинисана тако да (као пример) RGB слике садрже три бајта по сваком пикселу, сваки бајт садржи једну посебно дефинисану боју.
- Red
Green
Blue
(RGB) - то значи да свака боја има своју вредност, мењањем вредности се добијају друге боје осим ове три основне. Што је више ових вредности слика ће заузимати више простора. За разлику од векторске, растерска слика се не може повећати на већу резолуцију без губитка квалитета.- Најпопуларнији програм за растерску графику је Adobe Photoshop,
- Формати растерске графике су: BMP, JPEG, PDF, PNG..
Вежба 8
ПРИПРЕМА ОРИГИНАЛА ЗА РЕПРОДУКЦИЈУ
ПРИПРЕМА ОРИГИНАЛА ЗА РЕПРОДУКЦИЈУ
Вежба 9
РЕПРОДУКЦИЈА ВИШЕТОНСКИХ ОРИГИНАЛА И ИЗРАДА ВИШЕТОНСКИХ НЕГАТИВА И ДИЈАПОЗИТИВА
1. Направити PowerPoiпt презентацију.
2. Избор фонта и изглед слајда , по вашем избору.
3. У оквиру слајда пронаћи адекватне слике
5. Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 9.
РЕПРОДУКЦИЈА ВИШЕТОНСКИХ ОРИГИНАЛА И ИЗРАДА ВИШЕТОНСКИХ НЕГАТИВА И ДИЈАПОЗИТИВА
Класична репродукција вишетонских оригинала за технику дубоке штампе подразумева израду вишетонских негатива, дијапозитива и позитива. При изради вишетонских снимака експозиција зависи од многих фактора.
При изради вишетонских негатива и дијапозитива експозиција зависи од следећих фактора:
Зависно од контраста оригинала, на почетку снимања потребно је одабрати погодан фото-материјал. То ћe бити један од филмова из групе "нормалних" према градацији. Како у овој групи има и подгрупа, филмова различитог контраста, треба одлучити да ли ћe се употребити филм тврђег, средњег или мекшег контраста. Да би се могао тачно одабрати одговарајући филм, потребно је израчунати "гаму негатива" или "гаму дијапозитива". За ово израчунавање су, као подаци, потребни:
Контраст оригинала се измери дензитометром, а контраст репродукције је контраст снимка који се ради у оквиру стандарда предузећа.
У пракси се, контраст вишетонских снимака најчешће регулише избором филма средљег контраста и различитим временом обраде. Дуже развијање у принципу даје већи, а краће мањи контраст.
При изради вишетонских негатива и дијапозитива може се користити и специјалан двослојни филм са варијабилном гамом. Од оваквих врста познат је gevaгeks филм код кога се експонирањем кроз филтере утиче на контраст снимка. Користе се жути и плави филтер, а оваквим експонирањем може се "покрити" контраст оригинала од 0,7-2,4. Јачом експозицијом кроз плави филтер добија се снимак мањег контраста, а јачом експозицијом кроз жути филтер добија се снимак већег контраста.
За једнотонске технике штампе (висока, офсет, сито) вишетонски оригинал се мора снимити растером. Има више врста пројекционих и контактних растера. Углавном се могу поделити на:
Позитивски су најбоље прилагођени за израду позитива, а негативски за израду растерских негатива. Специјалне врсте растера су посебно прилагођене процесима за одређене технике рада као и технике штампе. Тако, код пројекционих gгadaг растера има таквих који су специјално прилагођени оптималној репродукцији тонова за ротациону високу шпампу, за табачни и ротациони офсет, итд.
При раду са растером користе се три експозиције. Углавном се добија основни
снимак, а помоћном и завршном експозицијом се или прилагођава опсег растера оригиналу, или се побољшава репродукција тамних и светлих тонова оригинала. Помоћном експозицијом се проширује, а завршном смањује опсег растера. Помоћна експозиција побољшава репродукцију тамних, а завршна светлих тонова оршинала. Ако је растер пурпурне боје, онда се опсег растера може мењати употребом филтера. Употребом жутог филтера продужава се, а употребом плавог или пурпурног скраћује опсег растера.
Данас се приликом репродукције растером више користе контактни растери јер су лакши за рад. Пројекциони растери су, међутим, дуготрајнији и пружају шире могућности тонских корекција.
За преобратни дифузиони поступак користе се посебно прилагођени растери. Овај поступак се, иначе, много користи, нарочито у новинској репродукцији.
Датум, Име и Презиме
РЕПРОДУКЦИЈА ВИШЕТОНСКИХ ОРИГИНАЛА И ИЗРАДА ВИШЕТОНСКИХ НЕГАТИВА И ДИЈАПОЗИТИВА
1. Направити PowerPoiпt презентацију.
2. Избор фонта и изглед слајда , по вашем избору.
3. У оквиру слајда пронаћи адекватне слике
5. Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 9.
РЕПРОДУКЦИЈА ВИШЕТОНСКИХ ОРИГИНАЛА И ИЗРАДА ВИШЕТОНСКИХ НЕГАТИВА И ДИЈАПОЗИТИВА
Класична репродукција вишетонских оригинала за технику дубоке штампе подразумева израду вишетонских негатива, дијапозитива и позитива. При изради вишетонских снимака експозиција зависи од многих фактора.
При изради вишетонских негатива и дијапозитива експозиција зависи од следећих фактора:
- контраста оригинала, и
- максималне густине оригинала.
Зависно од контраста оригинала, на почетку снимања потребно је одабрати погодан фото-материјал. То ћe бити један од филмова из групе "нормалних" према градацији. Како у овој групи има и подгрупа, филмова различитог контраста, треба одлучити да ли ћe се употребити филм тврђег, средњег или мекшег контраста. Да би се могао тачно одабрати одговарајући филм, потребно је израчунати "гаму негатива" или "гаму дијапозитива". За ово израчунавање су, као подаци, потребни:
- контраст оригинала и
- контраст репродукције.
Контраст оригинала се измери дензитометром, а контраст репродукције је контраст снимка који се ради у оквиру стандарда предузећа.
У пракси се, контраст вишетонских снимака најчешће регулише избором филма средљег контраста и различитим временом обраде. Дуже развијање у принципу даје већи, а краће мањи контраст.
При изради вишетонских негатива и дијапозитива може се користити и специјалан двослојни филм са варијабилном гамом. Од оваквих врста познат је gevaгeks филм код кога се експонирањем кроз филтере утиче на контраст снимка. Користе се жути и плави филтер, а оваквим експонирањем може се "покрити" контраст оригинала од 0,7-2,4. Јачом експозицијом кроз плави филтер добија се снимак мањег контраста, а јачом експозицијом кроз жути филтер добија се снимак већег контраста.
За једнотонске технике штампе (висока, офсет, сито) вишетонски оригинал се мора снимити растером. Има више врста пројекционих и контактних растера. Углавном се могу поделити на:
- позитивске,
- негативске и
- специјалне.
Позитивски су најбоље прилагођени за израду позитива, а негативски за израду растерских негатива. Специјалне врсте растера су посебно прилагођене процесима за одређене технике рада као и технике штампе. Тако, код пројекционих gгadaг растера има таквих који су специјално прилагођени оптималној репродукцији тонова за ротациону високу шпампу, за табачни и ротациони офсет, итд.
При раду са растером користе се три експозиције. Углавном се добија основни
снимак, а помоћном и завршном експозицијом се или прилагођава опсег растера оригиналу, или се побољшава репродукција тамних и светлих тонова оригинала. Помоћном експозицијом се проширује, а завршном смањује опсег растера. Помоћна експозиција побољшава репродукцију тамних, а завршна светлих тонова оршинала. Ако је растер пурпурне боје, онда се опсег растера може мењати употребом филтера. Употребом жутог филтера продужава се, а употребом плавог или пурпурног скраћује опсег растера.
Данас се приликом репродукције растером више користе контактни растери јер су лакши за рад. Пројекциони растери су, међутим, дуготрајнији и пружају шире могућности тонских корекција.
За преобратни дифузиони поступак користе се посебно прилагођени растери. Овај поступак се, иначе, много користи, нарочито у новинској репродукцији.
Датум, Име и Презиме
Вежба 10
РАСТЕР И ВРСТЕ РАСТЕРА
1. Направити PowerPoint презентацију.
2. Избор фонта и изглед слајда је ваш избор.
3. У оквиру слајда пронаћи адекватне слике.
5. Вежбу сачувати у свом фолдеру као Вежба10.
РАСТЕР
Када се говори о појму растер, може се рећи да је растер средство којим се обавља растрирање. Као продукт растрирања настаје растерски елемент. Независно да ли се ради о класичном или дигиталном растрирању настанак вишетонских репродукција омогућен је због тромости људског ока и немогућности распознавања појединачних малих растерских елемената. Информација о интензитету добија се из скупне рефлекције више растерских елемената. Што је растерски елемент мањи, то је уочавање растерског елемента на отиску теже.
Зато је основна разлика међу растерима управо у величини и размаку растерских елемената који дефинишу финоћу или линијатуру растера зависно од врсте растера.
КРЕИРАЊЕ РАСТЕРА НА ШТАМПАРСКОЈ ФОРМИ
Штампарска форма се израђује на подлози од одређеног материјала. Та подлога је углавном чврста и може бити у облику фолије, плоче, мрежице или цилиндра, итд.
Одређеном поступку израде штампарске форме претходи процес преношења графичких елемената (слова, цртежа, илустрација, итд.) са предлошка за израду штампарске форме. То се остварује најчешће процесом копирања, али се могу користити и другачији поступци. Преношењем графичких елемента на подлогу за израду штампарске форме одвајају се делови те подлоге који ће се у наредним фазама обрадити, тако да се формирају штамапајући и нештампајући елементи.
Избор поступка за израду штампарске форме зависи од типа штампарске форме, од материјала који се користи за израду штампарске форме, као и од карактера оригинала који треба да се репродукује.
ВРСТА РАСТРИРАЊА
Када се вишетонски оригинал растрира вредности тоналитета трансформишу се у штампани или нештампани елемент.
Теоретски, растерски елемент правилног је облика. Ако посматрамо округли растерски елемент, интензитет рефлектиране светлости дефнисан је величином и покривеношћу бојом самог растерског елемента. У пракси, покривеност и облик растерског елемента зависи од поступка штампе, штампарским материјалима, бојама, итд. Дакле, доживљај различитих тоналитета које око перципира рефлексијом с растриране површине условљен је низом различитих елемената који могу утицати на доживљај. Коначна репродукција базирана на растрирању зависи и од претходних фаза настајања растерског елемента као што је израда предлошка за штампу или израда штампарске форме.
Класификација растера по врсти дели се на две основне групе:
- Амплитудно модулисани или класични растер – АМ
- Фреквентно модулисани или стохастички растер – ФМ
Поред основних група постоје и подгрупе растера које су хибриди различитих врста растера и облика растерских елемената те растери с модулацијом обојења.
АМПЛИТУДНО МОДУЛИСАНИ (КЛАСИЧНИ) РАСТЕР
Кад се говори о амплитудно модулисаном растеру (АМ) доживљај различитих тоналитета условљен је променом величине растерског елемента. Размак између растерских елемената увек је константан. Битно је напоменути да је карактеристика константности размака између растерских елемената независна од облика растерског елемента.
Кориштење амплитудно модулисаног растера у графичкој производњи врло је распрострањено. Разлог за то је врло квалитетна могућност репродуковања скоро целог распона растертонских вредности.
ФРЕКВЕНТНО МОДУЛИСАНИ (СТОХАСТИЧКИ) РАСТЕР
За разлику од амплитудно модулисаног растера, осећај тоналитета код фреквентно модулираног растера (ФМ) добија се различитим удаљеностима међу растерским елементима док је величина растерског елемента константна.
Финоћа растера није дефинисана величином елементарног квадрата, већ величином растерског елемента. Величине растерских елеменета дефинишу се у микронима.
Карактеристика фреквентно модулисаног растера је могућност врло квалитетног репродуковања ситних детаља.. Кориштење ФМ растера у графичкој производњи најчешће је код израде висококвалитетних производа и када се штампа обавља на висококвалитетним штамапрским подлогама.
ХИБРИДНИ РАСТЕР
Када се говори о хибридним растерима, онда се мисли на растере који су састављени од елемената амплитудно и фреквентно модулисаног растера.
Такви растери имају одређене предности с обзиром на могућности репродукције тоналитета. У новије време произвођачи уређаја за растрирање створили су многе нове алгоритме који с хибридним расерима омогућују репродукцију малих и великих РТВ употребом ФМ растера, док су средњи тонови репродуковани уз помоћ АМ растера. Наравно прелаз с једне врсте растера на другу креће се у одређеном распону РТВ.
Поред наведених могућности, растерски елементи у таквим растерима могу бити и различитих облика, као нпр.: троугао, четвороугао, линија, синусоида и сл.
РАСТЕР С МОДУЛАЦИЈОМ ОБОЈЕЊА
Сви претходно наведени растери различит доживљај тоналитета омогућавају променом величине и положаја растерских елемената. Обојење свих наведених елемената је непромењиво (условљено густином обојења у штампи).
Међутим, постоје технике штампе у којима је доживљај густина бојења условљен различитим обојењем појединачних растерских елемената. Овакво растрирање модулацијом обојења могуће је нпр. код технике бакроштампе или неких дигиталних техника као што су нпр. инк јет или електрофотографија. Код ове врсте растрирања могуће је мењати и величину растерских елемената.
ПРИНЦИП ВИШЕБОЈНЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ
У свим штампарским техикама, штампа вишебојне репродукције (нем. Фарбиге Репродуктион, енгл. цолоур репродуктион) остварује се штампањем појединачних основних боја (жута, цијан, магента) и црне боје. Да би се репродуковао вишебојни оригинал, потребно је за сваку боју израдити посебну штампарску форму.
Снимањем вишебојног оригинала добиће се изваци боја на копирном предлошку за три основне боје: жуту, магенту и цијан, и за четврту-црну боју. Сваки овај копирни предложак користи се израду штамапрске форме која ће омогућити штампање жутом, магентом, цијан и црном бојом.
Одвајања боја знаснива се на коришћењу филтера одговарајуће боје. Суштина примене обојеног филтера јесте да при снимању пропусти све светлосне зраке осим оних који одогварају боји која се издваја.
Вишетонски и вишебојни оригинали су најсложенији за репродукцију. Код снимања ових оригинала издвање боја врши се помоћу обојених филтера, а да би се репродуковали тонови основних боја истовремено се врши и растрирање.
РАСТЕР И ВРСТЕ РАСТЕРА
1. Направити PowerPoint презентацију.
2. Избор фонта и изглед слајда је ваш избор.
3. У оквиру слајда пронаћи адекватне слике.
5. Вежбу сачувати у свом фолдеру као Вежба10.
РАСТЕР
Када се говори о појму растер, може се рећи да је растер средство којим се обавља растрирање. Као продукт растрирања настаје растерски елемент. Независно да ли се ради о класичном или дигиталном растрирању настанак вишетонских репродукција омогућен је због тромости људског ока и немогућности распознавања појединачних малих растерских елемената. Информација о интензитету добија се из скупне рефлекције више растерских елемената. Што је растерски елемент мањи, то је уочавање растерског елемента на отиску теже.
Зато је основна разлика међу растерима управо у величини и размаку растерских елемената који дефинишу финоћу или линијатуру растера зависно од врсте растера.
КРЕИРАЊЕ РАСТЕРА НА ШТАМПАРСКОЈ ФОРМИ
Штампарска форма се израђује на подлози од одређеног материјала. Та подлога је углавном чврста и може бити у облику фолије, плоче, мрежице или цилиндра, итд.
Одређеном поступку израде штампарске форме претходи процес преношења графичких елемената (слова, цртежа, илустрација, итд.) са предлошка за израду штампарске форме. То се остварује најчешће процесом копирања, али се могу користити и другачији поступци. Преношењем графичких елемента на подлогу за израду штампарске форме одвајају се делови те подлоге који ће се у наредним фазама обрадити, тако да се формирају штамапајући и нештампајући елементи.
Избор поступка за израду штампарске форме зависи од типа штампарске форме, од материјала који се користи за израду штампарске форме, као и од карактера оригинала који треба да се репродукује.
ВРСТА РАСТРИРАЊА
Када се вишетонски оригинал растрира вредности тоналитета трансформишу се у штампани или нештампани елемент.
Теоретски, растерски елемент правилног је облика. Ако посматрамо округли растерски елемент, интензитет рефлектиране светлости дефнисан је величином и покривеношћу бојом самог растерског елемента. У пракси, покривеност и облик растерског елемента зависи од поступка штампе, штампарским материјалима, бојама, итд. Дакле, доживљај различитих тоналитета које око перципира рефлексијом с растриране површине условљен је низом различитих елемената који могу утицати на доживљај. Коначна репродукција базирана на растрирању зависи и од претходних фаза настајања растерског елемента као што је израда предлошка за штампу или израда штампарске форме.
Класификација растера по врсти дели се на две основне групе:
- Амплитудно модулисани или класични растер – АМ
- Фреквентно модулисани или стохастички растер – ФМ
Поред основних група постоје и подгрупе растера које су хибриди различитих врста растера и облика растерских елемената те растери с модулацијом обојења.
АМПЛИТУДНО МОДУЛИСАНИ (КЛАСИЧНИ) РАСТЕР
Кад се говори о амплитудно модулисаном растеру (АМ) доживљај различитих тоналитета условљен је променом величине растерског елемента. Размак између растерских елемената увек је константан. Битно је напоменути да је карактеристика константности размака између растерских елемената независна од облика растерског елемента.
Кориштење амплитудно модулисаног растера у графичкој производњи врло је распрострањено. Разлог за то је врло квалитетна могућност репродуковања скоро целог распона растертонских вредности.
ФРЕКВЕНТНО МОДУЛИСАНИ (СТОХАСТИЧКИ) РАСТЕР
За разлику од амплитудно модулисаног растера, осећај тоналитета код фреквентно модулираног растера (ФМ) добија се различитим удаљеностима међу растерским елементима док је величина растерског елемента константна.
Финоћа растера није дефинисана величином елементарног квадрата, већ величином растерског елемента. Величине растерских елеменета дефинишу се у микронима.
Карактеристика фреквентно модулисаног растера је могућност врло квалитетног репродуковања ситних детаља.. Кориштење ФМ растера у графичкој производњи најчешће је код израде висококвалитетних производа и када се штампа обавља на висококвалитетним штамапрским подлогама.
ХИБРИДНИ РАСТЕР
Када се говори о хибридним растерима, онда се мисли на растере који су састављени од елемената амплитудно и фреквентно модулисаног растера.
Такви растери имају одређене предности с обзиром на могућности репродукције тоналитета. У новије време произвођачи уређаја за растрирање створили су многе нове алгоритме који с хибридним расерима омогућују репродукцију малих и великих РТВ употребом ФМ растера, док су средњи тонови репродуковани уз помоћ АМ растера. Наравно прелаз с једне врсте растера на другу креће се у одређеном распону РТВ.
Поред наведених могућности, растерски елементи у таквим растерима могу бити и различитих облика, као нпр.: троугао, четвороугао, линија, синусоида и сл.
РАСТЕР С МОДУЛАЦИЈОМ ОБОЈЕЊА
Сви претходно наведени растери различит доживљај тоналитета омогућавају променом величине и положаја растерских елемената. Обојење свих наведених елемената је непромењиво (условљено густином обојења у штампи).
Међутим, постоје технике штампе у којима је доживљај густина бојења условљен различитим обојењем појединачних растерских елемената. Овакво растрирање модулацијом обојења могуће је нпр. код технике бакроштампе или неких дигиталних техника као што су нпр. инк јет или електрофотографија. Код ове врсте растрирања могуће је мењати и величину растерских елемената.
ПРИНЦИП ВИШЕБОЈНЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ
У свим штампарским техикама, штампа вишебојне репродукције (нем. Фарбиге Репродуктион, енгл. цолоур репродуктион) остварује се штампањем појединачних основних боја (жута, цијан, магента) и црне боје. Да би се репродуковао вишебојни оригинал, потребно је за сваку боју израдити посебну штампарску форму.
Снимањем вишебојног оригинала добиће се изваци боја на копирном предлошку за три основне боје: жуту, магенту и цијан, и за четврту-црну боју. Сваки овај копирни предложак користи се израду штамапрске форме која ће омогућити штампање жутом, магентом, цијан и црном бојом.
Одвајања боја знаснива се на коришћењу филтера одговарајуће боје. Суштина примене обојеног филтера јесте да при снимању пропусти све светлосне зраке осим оних који одогварају боји која се издваја.
Вишетонски и вишебојни оригинали су најсложенији за репродукцију. Код снимања ових оригинала издвање боја врши се помоћу обојених филтера, а да би се репродуковали тонови основних боја истовремено се врши и растрирање.
Вежба 11.
- Направити PowerPoiпt презентацију.
- Избор фонта и изглед слајда , по вашем избору.
- У оквиру слајда пронаћи адекватне слике
- вежбу послати на e-mail: gsmpucenik@gmail.com
PEПPOДУКЦИJA ОРИГИНАЛА У БОЈИ
За снимање више боја које се међусобно у штампи покривају користи се угаони растер да би се избегла појава моареа (засенчења).
Боја је субјективни oceћaj који се доживљава када на око делује светлост одређене таласне дужине.
Видљиви део спектра обухвата зону између 400 и 700 милимикрона таласне дужине. Када све таласне дужине у овом подручју спектра (400 до 700) делују подједнако, ако види белу светлост, а при неједнаком деловању око види поједине боје одређене таласне дужине.
Људско око најбоље запажа три основне зоне спектра, односно боје:
- љубичасто-плаву,
- зелену и
- црвену.
- тон,
- светлоћа и
- засићеност.
Светлоћа је оптнчки квалитет боје, који представља меру интензитета светлости који одређена боја рефлектује.
Засићеност је мера чистоће боје у односу на примесу беле боје, па су боје које садрже примесу беле боје засићене боје.
Мешањем основних боја настају све нијансе боја.
Постоје два начина за синтезу боје:
- адитивна и
- суптрактивна синтеза боја.
Мешањем једне од основних боја и њене комплементарне боје настаје бела.
Према адитивној синтези:
- љубичасто-плава и зелене дају зелено-плаву боју или цијан боју,
- зелена и црвена дају жуту боју,
- љубичасто-плава и црвена дају пурпурну или магента боју
Боје суптрактивне синтезе су: жута, пурпурна или магента, и зелено-плава или цијан.
Мешањем све три боје суптрактивне синтезе настаје црна боја.
Према суптрактивној синтези:
- жута и пурпурна дају црвену боју,
- жута и зелено-плава дају зелену боју,
- зелено-плава и пурпурна дају љубичасто-плаву боју.
Снимање вишетонских оригинала у боји своди се на израду извадака (неrатива) за основне боје суптрактивне синтезе:
- жута,
- маrента и
- цијан боја.
Љубичасто-плави филтер користи се за добијање изватка жуте боје.
Употребом зеленоr филтера добија се извадак маrенте или пурпурне боје. Употребом црвеног филтера добија се извадак цијан или зелено-плаве боје.
Коришћењем сва три ова филтера добија се извадак црне боје.
При снимању вишетонских оригинала да би се избегла nојава моареа, сваки извадак се поставља у други nоложај, односно под углом.
На пример, ако се узме да је извадак жуте боје 0°, за nурпурну треба узети 15°, цијан 45° и за црну 75°.
РЕПРОДУКЦИЈА ЈЕДНОТОНСКИХ КОЛОР ОРИГИНАЛА
Једнотонски колор оригинал, јесте оригинал чији је садржај формиран из више боја, али су све боје у тону једнаке густине.
Ако је оригинал једноставног садржаја, нпр. једноставних геометријских облика, или текста кога је могуће пресложити каи црно бели, онда се оваки оригинали, ради лакше репродукције, могу нацртати у облику техничких црно-белих цртежа који ћe представљати изватке боја са оригинала. Ако, пак, оригинал није могуће израдити на један од поменутих начина, онда се мора снимити, наравно, уз сву проблематику која прати колор репродукцију.
Параметри на основу којих се одређује експозиција исти су као и код црно-беле репродукције, осим што је овде, приликом снимања филтером, потребно продужити време експозиције зависно од густине филтера. Зависно од боја, оригинал се може снимати на ортохроматском или панхроматском лит-филму.
Употреба филтера за издвајање боја зависи такође од оригинала. Боје се издвајају снимањем кроз филтер обојен комплементарном бојом.
У случају једнотонског колора,за разлику од вишетонског, дозвољене су све комбинације комплементарних филтера. Како нас боје оригнала могу преварити у процени тона, на пример, препоручљива је снимити одређену боју кроз филтер кроз који је та боја приликом посматраља најтамнија. Ако је потребно издвојити више боја, онда се узима филтер кроз који су те боје најјаче диференциране.
При репродукцији једнотонског колора за неку од техника штампе израђује се онолико извадака колико је потребно да би се добиле репродуковане све боје оригинала.
То важи за случај када су на оригиналу заступљене боје које се могу добити примарним штампарским бојама.
Ако су на оригиналу боје које се не могу добити примарним штампарским бојама, тада се израђује онолико извадака колико је боја на оригиналу, а боје се у том случају праве мешањем или се користе посебне штампарске боје (из карте боја).
Вежба 12
Приликом репродукције вишетонских колор оригинала фактори припреме оригинала (сортирање у групе према мерилу, квалитету, контрасту и Dmax једнаки су као код црно-беле репродукције.
Осигурање оптималних услова репродукције је такође важно. Под овим се мисли на:
се тестом времена експозиције одређује и осетљивост филма у датим условима снимања.
Мерење карактеристичних густина оригинала обавља се дензитометријски или фотометром.
Ови уређаји су најчешће директно повезани са компјутером камере, тако да се вредности директно израчунавају. Уношење података може бити директно или преко графикона које компјутер апарата чита, што је старији метод рада.
При индиректној репродукцији важе сви параметри на основу којих се одређује експозиција и код црно-белих вишетонских снимака. То су:
- мерило репродукције,
- контраст оригинала,
- максимална густина оригинала, и
- филтер-фактор.
При изради вишетонских негатив-извадака боја наведени параметри служе за идентичан прорачун експозиције као и при снимању црно-белих вишетонских не гатива. Али има и разлике, и то најпре у строжој контроли контраста у појединим тоновима оригинала у вези успостављаља сивог баланса. Ову контролу може преузети на себе и компјутер за експонираље, али претходно мора да буде програмиран за то.
Постоје два фотомеханичка начина репродукције вишетонског колор оригинала, а то су:
којих се затим раде копирни предлошци за одређену технику штампе.
При директној репродукцији се, зависно од технике штампе, директно израђују копирни предлошци. Директни поступак је бржи и економичиији, али даје мање моrућности ретуша и тонских корекција.
- Направити PowerPoiпt презентацију.
- Избор фонта и изглед слајда , по вашем избору.
- У оквиру слајда пронаћи адекватне слике
- вежбу послати на e-mail: gsmpucenik@gmail.com
Приликом репродукције вишетонских колор оригинала фактори припреме оригинала (сортирање у групе према мерилу, квалитету, контрасту и Dmax једнаки су као код црно-беле репродукције.
Осигурање оптималних услова репродукције је такође важно. Под овим се мисли на:
- устаљење паразитског светла,
- елиминисање "суседног ефекта",
- чисте филтере,
- подешавање расвете, итд.
- осетљивост филма,
- време експозиција,
- мерење Dmax, Dmin и прорачун D оригинала, и
- уношење података (цифарски или графички).
се тестом времена експозиције одређује и осетљивост филма у датим условима снимања.
Мерење карактеристичних густина оригинала обавља се дензитометријски или фотометром.
Ови уређаји су најчешће директно повезани са компјутером камере, тако да се вредности директно израчунавају. Уношење података може бити директно или преко графикона које компјутер апарата чита, што је старији метод рада.
При индиректној репродукцији важе сви параметри на основу којих се одређује експозиција и код црно-белих вишетонских снимака. То су:
- мерило репродукције,
- контраст оригинала,
- максимална густина оригинала, и
- филтер-фактор.
При изради вишетонских негатив-извадака боја наведени параметри служе за идентичан прорачун експозиције као и при снимању црно-белих вишетонских не гатива. Али има и разлике, и то најпре у строжој контроли контраста у појединим тоновима оригинала у вези успостављаља сивог баланса. Ову контролу може преузети на себе и компјутер за експонираље, али претходно мора да буде програмиран за то.
Постоје два фотомеханичка начина репродукције вишетонског колор оригинала, а то су:
- индиректна репродукција, и
- директна репродукција.
којих се затим раде копирни предлошци за одређену технику штампе.
При директној репродукцији се, зависно од технике штампе, директно израђују копирни предлошци. Директни поступак је бржи и економичиији, али даје мање моrућности ретуша и тонских корекција.
|
Вежба 13
Скенер
Skener Слајд бр.2 У области рачунарства, појам скенер (енгл. scanner) има више значења. Појам скенера слика се односи на оптички улазни уређaј који омогућава да се цртеж, фотографија или штампани, односно рукописни текст претворе у код који одговарајући компјутерски програми могу да обраде, прикажу на екрану или одштампају. Скенирање слика (дигитализација слика) је поступак којим се слика (документ) претвара у облик погодан за пренос, обраду и чување у електронском формату. Слајд бр..3 У свакодневној кућној или канцеларијској употреби могу се видети разне варијанте скенера: Слајд бр..4 Ручни скенер ради на принципу ручног превлачења уређаја преко скенираног објекта. Може да скенира равну површину ширине до 10 cm и то црно-белу, сиву скалу и колор. Резолуција је до 800 dpi (тачака по инчу) и обично имају највише до 12 бита по боји. Намењен је скенирању мањих површина, сличица, односно логотипа. У уобичајеној употреби заступљени су углавном у облику баркод читача. Јефтини су али дају најлошији квалитет репродукције. Међутим, крајем прве деценије 21. века појављују се ручни скенери специјализовани за скенирање фотографија који скенирају површину ширине А4 (210mm) са дубином скенирања од 24 бита. Код ових скенера је мобилност битна карактеристика и биће све популарнији у употреби. Слајд бр.5 Положени, стони, десктоп скенер је најчешћа врста скенера у кућној и пословној употреби због доброг односа цене и радних перформанси. Обично користи А4(210×297mm) или А3(297×420mm) формат папира и може да скенира у пуном колору. Резолуција положених скенера може да се креће до 5400 dpi и више. Ови скенери углавном оперишу са 24-48 бита по боји што их чини најбољим за скенирање свих врста документа. Слајд бр..6 Пролазни скенер снима документ тако што се исти провлачи кроз њега. Телефакси су најједноставнији пример. Слајд бр..7 Филмски скенер снима филмске материјале, позитиве или негативе, формата од 35 до 120 mm. Ти уређаји су специјално направљени за ову сврху. Он ради на принципу обртног носача који покреће слајдове испред сочива и оптичког сензора. Резолуција је, на 36 mm дужине филма 4000 линија, односно самог скенера максимално 2700 lpi (линија по инчу). Квалитет скенираног слајда од 2700 lpi одговара квалитету скениране фотографије величине 16x24cm помоћу обичног положеног скенера. Слајд бр.8 Први скенери у правом смислу речи били су добош или бубањ скенери (енгл. Drum scanner који су се појавили 1957. године. Име су добили по кључном делу уређаја, ротирајућем цилиндру који се окретао великом брзином са скенираним објектом испред прецизне оптике која је слала сигнал вакуумским цевима, односно лампама (енгл. photomultiplier tubes – PMT). Већина модерних добош ротационих скенера у боји користи три одвојене лампе за раздвајање црвене, плаве и зелене боје. Само неколико фирми данас производи ротационе скенере услед скупе производње и због тога више цене у односу на друге типове скенера. Ипак, они се и даље траже на тржишту због њихове супериорне резолуције која може ићи и преко 14000 ppi (пиксела по инчу), дубине боја и економске исплативости. Ротациони скенери су најбољи уређаји за дигитализовање ретких докумената. Ограничење је да се могу скенирати само савитљиви документи. Слајд бр.9 Савремени скенери обично снимају у RGB палети боја. Аналогно-дигитални конвертор шаље скениране податке компјутерском процесору преко улазно/излазног интерфејса. Скенирање документа је само део процеса. Да би скенирани документ био употребљив, он мора бити пребачен са скенера до апликације на рачунару, којом ће се даље обрадити. Слајд бр..10 Апликације које се користе за графичку обраду као што је рецимо Adobe Photoshop или GIMP морају да комуницирају са скенером. Разни типови скенера користе различите протоколе. У циљу поједностављења рада са њима развијени су апликациони програмски интерфејси (АПИ). Они представљају заједнички начин за везу програмских апликација и уређаја. То значи да програмска апликација не мора да има информације о специфичним карактеристикама скенера да би му приступила. Слајд бр.11 Ime I prezime, razred |
|
Друго полугодиште
Вежба 14
ЈЕДНОТОНСКИ ОРИГИНАЛИ
ЈЕДНОТОНСКИ ОРИГИНАЛИ
ВЕЖБА БР 15.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ВИСОКУ ШТАМПУ
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ВИСОКУ ШТАМПУ
Технологија израде штампарских форми, или хемиграфија, јесте процес или фаза графичке индустрије чији крајњи продукт омогућава да се код свих техника штампе добије отисак на подлози за штампу.
Материјали за израду штампарске форме су:
По облику, штампарска форма може бити:
Ha свакој штампарској форми разликују се:
· штампајући елементи и
· слободне површине.
Према њиховом рељефу, штампарске форме се деле на:
Уобичајени назив за штампарску форму за високу штампу која се користи за репродуковање цртежа и слика јесте клише.
Клишеи, као део штампарске форме комбиновани су са оловним слогом који je коришћен за репродукцију текста.
Данас се оловни слог врло ретко користи, пa се клишеи израђени од метала користе за штампу са обојеним фолијама (тзв. златотисак) или за истицање наслова штампом под притиском (тзв. преговање или „Blindruck“)
Фотополимерне плоче користе се за израду штампарских форми које омогућавају репродукцију и слика и текста.
Фотополимерне плоче
Фотополимерне плоче могу се поделити на више начина.
Фотополимерне плоче састоје се из два основна дела:
Заштитна фолија штити фотополимерни слој од механичких оштећења. Ова фолија се скида пре осветљавања.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ТИПО ШТАМПУ
Процес израде штампарске форме обухвата три основне радне операције:
Kao копирни предложак при осветљавању користи се негатив.
Негативи су једнотонски (линијски и растерски), читљиви с емулзионе стране.
Kao извор светлости користе се UV флуоресцентне цеви.
У току осветљавања под утицајем светлости која пролази кроз транспарентне делове негатива у слоју долази до фотополимепизације. Ha тај начин мењају се физичко-хемијска својства полазног материјала, тј. осветљена места постају нерастворна.
Развијање je, растварање неосветљених делова фотополимерне композиције.
Ha тај начин добијају се удубљени нештампајући елементи.
За развијање се користи вода.
После развијања, очврсли рељеф je набубрен и релативно мекан, пa се не може користити одмах за штампање. Зато je потребно плочу осушити и накнадно осветлити у урећају за копирање.
Накнадним осветљавањем (дополимеризовањем) побољшавају физичко-механичка својства штампарске форме.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ЛЕТЕРСЕТ ШТАМПУ
Штампарска форма за летерсет штампу или суви офсет, тј. за индиректну високу штампу, може се израђивати на фотополимерним плочама и на биметалним плочама.
Радне операције при изради штампарске форме за суви офсет на фотополимерним плочама исте су као и за типо штампу.
Kao копирни предложак користи се негатив нечитљив с емулзионе стране.
За израду штампарске форме на биметалним плочама користи се биметална плоча месинг-хром. Горњи метал je хром.
Да би се добили штампајући елементи са одређеним нагибом бочних страна, израђују се две копије са истог негатива и два пута се врши нагризање.
Овако добијена штампарска форма има велику тиражну издржљивост (од 30 до 35 милиона отисака) и користи се за штампање новчаница.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ФЛЕКСО ШТАМПУ
Штампарска форма за флексо штампу може бити израђена:
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ОД ГУМЕ
За израду штампарске форме од гуме могу се користити два поступка:
- поступак израде дупликата и
- поступак гравирања.
Поступак израде дупликата
Да би се добила штампарска форма, тј. клише од гуме, прво треба израдити клише од цинка, тј. оригиналну штампарску форму.
Од оригиналне штампарске форме утискивањем у бакелитну плочу израђује се матрица.
Под притиском и повишеном температуром матрица се утискује у гуму.
Тако се добија клише од гуме који je дупликат у односу на оригиналну штампарску форму од цинка.
Поступак гравирања гуме
За гравирање се користи ласерски уређај. Могу се гравирати појединачне плоче од гуме или цилиндри од гуме.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ HA ФОТОПОЛИМЕРНИМ ПЛОЧАМА
За израду штампарске форме на фотополимерним плочама могу се користити :
Постоје две врсте фотополимерних плоча:
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ВИСОКУ ШТАМПУ
- Направити PowerPoint презентацију
- Избор фонта и изглед слајда су ваш избор
- У оквиру слајда пронаћи адекватне слике
- Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 15.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ВИСОКУ ШТАМПУ
Технологија израде штампарских форми, или хемиграфија, јесте процес или фаза графичке индустрије чији крајњи продукт омогућава да се код свих техника штампе добије отисак на подлози за штампу.
Материјали за израду штампарске форме су:
- метали,
- пластичне масе,
- гума,
- дрво,
- стакло,
- камен и др.
По облику, штампарска форма може бити:
- равна и
- закривљена површина,
- ручно или
- машински.
Ha свакој штампарској форми разликују се:
· штампајући елементи и
· слободне површине.
Према њиховом рељефу, штампарске форме се деле на:
- штампарске форме за високу штампу,
- штампарске форме за равну штампу,
- штампарске форме за дубоку штампу и
- штампарске форме за пропусну или ситоштампу.
Уобичајени назив за штампарску форму за високу штампу која се користи за репродуковање цртежа и слика јесте клише.
Клишеи, као део штампарске форме комбиновани су са оловним слогом који je коришћен за репродукцију текста.
Данас се оловни слог врло ретко користи, пa се клишеи израђени од метала користе за штампу са обојеним фолијама (тзв. златотисак) или за истицање наслова штампом под притиском (тзв. преговање или „Blindruck“)
Фотополимерне плоче користе се за израду штампарских форми које омогућавају репродукцију и слика и текста.
Фотополимерне плоче
Фотополимерне плоче могу се поделити на више начина.
- Према намени, разликују се:
- фотополимерне плоче за типо штампу,
- за летерсет штампу и
- флексо штампу.
- Према врсти подлоге на коју се наноси фотополимерна композиција, као подлога, може се користити:
- алуминијумски и
- челични лим и
- фолија од пластичне масе.
Фотополимерне плоче састоје се из два основна дела:
- подлоге и
- фотополимерног слоја (фотополимерне композиције).
Заштитна фолија штити фотополимерни слој од механичких оштећења. Ова фолија се скида пре осветљавања.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ТИПО ШТАМПУ
Процес израде штампарске форме обухвата три основне радне операције:
- осветљавање,
- развијање и
- накнадну обраду штампарске форме (сушење и накнадно осветљавање).
Kao копирни предложак при осветљавању користи се негатив.
Негативи су једнотонски (линијски и растерски), читљиви с емулзионе стране.
Kao извор светлости користе се UV флуоресцентне цеви.
У току осветљавања под утицајем светлости која пролази кроз транспарентне делове негатива у слоју долази до фотополимепизације. Ha тај начин мењају се физичко-хемијска својства полазног материјала, тј. осветљена места постају нерастворна.
Развијање je, растварање неосветљених делова фотополимерне композиције.
Ha тај начин добијају се удубљени нештампајући елементи.
За развијање се користи вода.
После развијања, очврсли рељеф je набубрен и релативно мекан, пa се не може користити одмах за штампање. Зато je потребно плочу осушити и накнадно осветлити у урећају за копирање.
Накнадним осветљавањем (дополимеризовањем) побољшавају физичко-механичка својства штампарске форме.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ЛЕТЕРСЕТ ШТАМПУ
Штампарска форма за летерсет штампу или суви офсет, тј. за индиректну високу штампу, може се израђивати на фотополимерним плочама и на биметалним плочама.
Радне операције при изради штампарске форме за суви офсет на фотополимерним плочама исте су као и за типо штампу.
Kao копирни предложак користи се негатив нечитљив с емулзионе стране.
За израду штампарске форме на биметалним плочама користи се биметална плоча месинг-хром. Горњи метал je хром.
Да би се добили штампајући елементи са одређеним нагибом бочних страна, израђују се две копије са истог негатива и два пута се врши нагризање.
Овако добијена штампарска форма има велику тиражну издржљивост (од 30 до 35 милиона отисака) и користи се за штампање новчаница.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ФЛЕКСО ШТАМПУ
Штампарска форма за флексо штампу може бити израђена:
- од гуме и
- од фотополимерних композиција.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ОД ГУМЕ
За израду штампарске форме од гуме могу се користити два поступка:
- поступак израде дупликата и
- поступак гравирања.
Поступак израде дупликата
Да би се добила штампарска форма, тј. клише од гуме, прво треба израдити клише од цинка, тј. оригиналну штампарску форму.
Од оригиналне штампарске форме утискивањем у бакелитну плочу израђује се матрица.
Под притиском и повишеном температуром матрица се утискује у гуму.
Тако се добија клише од гуме који je дупликат у односу на оригиналну штампарску форму од цинка.
Поступак гравирања гуме
За гравирање се користи ласерски уређај. Могу се гравирати појединачне плоче од гуме или цилиндри од гуме.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ HA ФОТОПОЛИМЕРНИМ ПЛОЧАМА
За израду штампарске форме на фотополимерним плочама могу се користити :
- течне фотополимерне композиције и
- чврсте фотополимерне композиције.
Постоје две врсте фотополимерних плоча:
- Танке фотополимерне плоче
- Вишеслојне плоче
Грађа вишеслојне фотополимерне илоче
Процес израде фотополимерне штампарске форме за флексо штампу обухвата следеће радне операције
Процес израде фотополимерне штампарске форме за флексо штампу обухвата следеће радне операције
- осветљавање,
- осветљавање кроз полеђину
- скидање заштитне фолије
- постевљање негатива лицем према плочи
- осветљавање
- развијање и
- накнадну обраду штампарске форме.
- сушење
- уклањање лепљивости хемијски или осветљавањем
- накнадно осветљавање
Векторска графика Corel Draw
Вежба 17
Нацртати знак у програму Corel Draw - Јин и Јанг
Нацртати знак у програму Corel Draw - Јин и Јанг
Вежба 18
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА РАВНУ ШТАМПУ
Процес штампања овом техником остварљив je захваљујући површинским својствима штампајућих и нештампајућих елемената и физичким својствима воде.
Процес штампања са овакве штампарске форме одвија ce no следећем редоследу:
1. квашење форме средством за влажење
2. наношење штампарске боје,
3. израда отисака.
За израду штампарских форми могу се користити:
· монометалне плоче, и
· полиметалне плоче.
При изради монометалних плоча углавном се користи алунинијум дебљине 0,1 до 0,5 mm, најмање 0,3 mm, док на полиметалним плочама један метал служи за стварање нештампајућих, a други штампајућих површина.
За израду форме на полиметалним плочама најчешће се за штампајуће површине користе бакар и месинг, a за нештампајуће (слободне) површине најчешће хром, алуминијум, нерђајући челик и никл.
Израда штампарске форме на офсет-плочама
Израда штампарске форме на офсетним плочама обухвата израду копије и њену обраду како би се створиле штампајуће и нештампајуће површине.
Израда штампарске форме на неослојеним плочама
Неослојене плоче за потребе технике равне штампе су оне плоче које се непосредно пре употребе морају ослојавати у сопственом погону, a за то се користе колоидни копирни поступци.
Ови копирни поступци могу бити позитивски и негативски.
Израда штампарске форме позитивским колоидним копирним поступцима
Позитивски колоидни копирни поступци искључиво се користе када je у питању копирање на алуминијумским плочама.
Предност позитивски колондних копирних поступака у односу на негативске je у томе што се штампарске површине формирају директно на металу пa еу механички стабилније, a постоји могућност да се штампајуће површине мало удубе у односу на нештампајуће, чиме се постиже још већа стабилност.
Предослојене позитивске u негативске плоче за равну штампу
Копирни слојеви код ових плоча спадају у групу оних који имају релативно дуги век трајања, a то су копирни слојеви на бази диазоједињења и фотополимера. По правилу, плоче су од алуминијумске фолије која je зрнована.
Могу ce поделити у две групе:
Пошто полазни копирни слој има хидрофобна својства, штампарске површине су већ формиране и на њих треба само нанети штампарску боју.
Копирни слојеви при негативском поступку базирају ce на диазо-једињењима, која деловањем светла прелазе из топивог облика у нетопиви, или су на бази фотополимера. Овакви копирни слојеви, који су у почетном облику топиви, у одговарајућем растварачу после осветљавања постају нетопиви. Значи, после осветљавања кроз негатив, развијањем ce отапају само неосветљене — слободне површине које ce затим хидрофилизују.
Штампарске површине није потребно посебно хидрофобилизирати, јер су оне пo својој хемијској грађи хидрофобне na ce на њих само нанесе боја. Код обе групе предослојених плоча штампрске површине су на копирном слоју, a слободне ce формирају директно на металу.
- Oтворити програм CorelDraw
- Формат странице је А4, фонт Times New Roman, величине 12 пт текст, наслови 14пт, поднаслови Нормал, Италик.
- На интернету пронаћи адекватне слике и опцијом File/Import увести у документ.
- Текст откуцати у као параграф текст димензија 200х280мм.
- Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 18.
Процес штампања овом техником остварљив je захваљујући површинским својствима штампајућих и нештампајућих елемената и физичким својствима воде.
Процес штампања са овакве штампарске форме одвија ce no следећем редоследу:
1. квашење форме средством за влажење
2. наношење штампарске боје,
3. израда отисака.
За израду штампарских форми могу се користити:
· монометалне плоче, и
· полиметалне плоче.
При изради монометалних плоча углавном се користи алунинијум дебљине 0,1 до 0,5 mm, најмање 0,3 mm, док на полиметалним плочама један метал служи за стварање нештампајућих, a други штампајућих површина.
За израду форме на полиметалним плочама најчешће се за штампајуће површине користе бакар и месинг, a за нештампајуће (слободне) површине најчешће хром, алуминијум, нерђајући челик и никл.
Израда штампарске форме на офсет-плочама
Израда штампарске форме на офсетним плочама обухвата израду копије и њену обраду како би се створиле штампајуће и нештампајуће површине.
Израда штампарске форме на неослојеним плочама
Неослојене плоче за потребе технике равне штампе су оне плоче које се непосредно пре употребе морају ослојавати у сопственом погону, a за то се користе колоидни копирни поступци.
Ови копирни поступци могу бити позитивски и негативски.
Израда штампарске форме позитивским колоидним копирним поступцима
Позитивски колоидни копирни поступци искључиво се користе када je у питању копирање на алуминијумским плочама.
Предност позитивски колондних копирних поступака у односу на негативске je у томе што се штампарске површине формирају директно на металу пa еу механички стабилније, a постоји могућност да се штампајуће површине мало удубе у односу на нештампајуће, чиме се постиже још већа стабилност.
Предослојене позитивске u негативске плоче за равну штампу
Копирни слојеви код ових плоча спадају у групу оних који имају релативно дуги век трајања, a то су копирни слојеви на бази диазоједињења и фотополимера. По правилу, плоче су од алуминијумске фолије која je зрнована.
Могу ce поделити у две групе:
- предослојене плоче за позитивски поступак, и
- предослојене плоче за негативски поступак.
Пошто полазни копирни слој има хидрофобна својства, штампарске површине су већ формиране и на њих треба само нанети штампарску боју.
Копирни слојеви при негативском поступку базирају ce на диазо-једињењима, која деловањем светла прелазе из топивог облика у нетопиви, или су на бази фотополимера. Овакви копирни слојеви, који су у почетном облику топиви, у одговарајућем растварачу после осветљавања постају нетопиви. Значи, после осветљавања кроз негатив, развијањем ce отапају само неосветљене — слободне површине које ce затим хидрофилизују.
Штампарске површине није потребно посебно хидрофобилизирати, јер су оне пo својој хемијској грађи хидрофобне na ce на њих само нанесе боја. Код обе групе предослојених плоча штампрске површине су на копирном слоју, a слободне ce формирају директно на металу.
Вежба 19
ПОЛИМЕТАЛНЕ ШТАМПАРСКЕ ПЛОЧЕ
ПОЛИМЕТАЛНЕ ШТАМПАРСКЕ ПЛОЧЕ
Полиметалне плоче израђују ce из два или више метала, a могу ce набавити неослојене или као предослојене.
У суштини, полиметалне плоче су биметалне, с тим што код три-металних и квадри-металних трећи и четврти метал служи као подлога за биметалну површину. Једини разлог за израду три- и квадри-металних плоча je мотућност да ce као подлога користи јефтинији метал (челик). Биметалне плоче израђују ce тако што ce на метал који je основа (подлога) наноси други метал у виду танке превлаке 1—2 микрона. Користе ce две могућности и то да ce као основа користи метал на коме ce формирају штампајуће површине пa ce на њега нанесе хидрофилан метал, и друга да je хидрофилни метал подлога, a да ce на њему на штампајућим површинама налзи танка превлака хидрофобног метала.
Користе ce обе комбинације. Међутим, биметална површина полиметалне штампарске форме најчешће je формирана тако да метал који je носилац штампајућих површина представља подлогу офсетплоче, a изнад њега на местима слободних површина ce налази хидрофилан метал.
Метална превлака ce углавном наноси галвански, a може ce користити и поступак хемијског таложења, при чему ce може исталожити само електропозитивнији метал на електронегативнијем металу.
Биметалне плоче хром-бакар. — Ове плоче, у ствари обухватају плоче: хром- бакар, хром-месинг и хром-бакар-челик. Заједничко за све ове типове плоча je да je хром горњи метал, јер je тврђи и механички отпорнији, пa самим тим добија ce више отисака са једне плоче (око 1.000.000). Најчешћа je комбинација три-металне плоче хром-бакар-челик, при чему челик служи као подлога.
Поступак израде штампарске форме je сличан изради штампарске форме на моно-металним плочама са позитив копијом. Плоча ce ослоји копирним слојем на бази гумиарабика или PVA, затим ce осветљавају кроз дијапозитив и плоча развија. Развијањем ce уклања неосветљен копирни слој са шгампајућих површина. Такође ce са тих места растварањем уклања и слој хрома, тако да ce на штампајућим површинама појављује бакар.
Средство за растварање хрома не би смело да разара копирни слој на нештампајућим површинама, нити бакар. За растварање хорма користи ce раствор хлороводоничне киселине и калцијумхлорид или цинкхлорид. После растварања хрома са слободних ловршина ce уклања очврсли копирни слој.
Плоче типа хром-бакар имају неколико веома битних својстава:
Биметалне плоче иикл-бакар. —Поступак израде штампарске форме веома je сличан изради форме на плочама хром-бакар. Разлика je само у томе што се за растварање никла примењује алкохолни раствор хлорида бакра.
Биметалне плоче алуминијум-бакар. Уоснови имају алуминијум који je носилац слободних површина, a превлака од бакра наноси ce само на штампајуће површине. У овом случају израда штаКгаампарске форме разликује ce од претходно описаних.
Нацрњена алуминијумска плоча ослојава ce копирним слојем од гумиарабика или PVA, осветљава кроз дијапозитив и развија. Развијањем ce ослобађају штампарске површине које ce затим нагризају рствором ферихлорида . При томе ce добијају мало удубљене штампајуће површине у које ce таложи бакар хемијским путем. После таложења бакра, сa нештампајућих површина уклања ce очврсли копирни слој и површина алуминијума хидрофилизује. Код овог типа биметалне плоче штампарске површине су мало удубљене, пa то омогућава добијање већег броја отисака (око 100.000).
Поступак израде штампарске форме на триметалној плочи
ПОЛИМЕТАЛНЕ ШТАМПАРСКЕ ПЛОЧЕ
- Oтворити програм CorelDraw
- Формат странице је А4, фонт Arial, величине 12 пт текст, наслови 14пт, поднаслови Нормал, Италик.
- Текст откуцати у као параграф текст димензија 90х280мм u 2 колоне
- Нацртати слику у прилогу
- Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 19.
ПОЛИМЕТАЛНЕ ШТАМПАРСКЕ ПЛОЧЕ
Полиметалне плоче израђују ce из два или више метала, a могу ce набавити неослојене или као предослојене.
У суштини, полиметалне плоче су биметалне, с тим што код три-металних и квадри-металних трећи и четврти метал служи као подлога за биметалну површину. Једини разлог за израду три- и квадри-металних плоча je мотућност да ce као подлога користи јефтинији метал (челик). Биметалне плоче израђују ce тако што ce на метал који je основа (подлога) наноси други метал у виду танке превлаке 1—2 микрона. Користе ce две могућности и то да ce као основа користи метал на коме ce формирају штампајуће површине пa ce на њега нанесе хидрофилан метал, и друга да je хидрофилни метал подлога, a да ce на њему на штампајућим површинама налзи танка превлака хидрофобног метала.
Користе ce обе комбинације. Међутим, биметална површина полиметалне штампарске форме најчешће je формирана тако да метал који je носилац штампајућих површина представља подлогу офсетплоче, a изнад њега на местима слободних површина ce налази хидрофилан метал.
Метална превлака ce углавном наноси галвански, a може ce користити и поступак хемијског таложења, при чему ce може исталожити само електропозитивнији метал на електронегативнијем металу.
Биметалне плоче хром-бакар. — Ове плоче, у ствари обухватају плоче: хром- бакар, хром-месинг и хром-бакар-челик. Заједничко за све ове типове плоча je да je хром горњи метал, јер je тврђи и механички отпорнији, пa самим тим добија ce више отисака са једне плоче (око 1.000.000). Најчешћа je комбинација три-металне плоче хром-бакар-челик, при чему челик служи као подлога.
Поступак израде штампарске форме je сличан изради штампарске форме на моно-металним плочама са позитив копијом. Плоча ce ослоји копирним слојем на бази гумиарабика или PVA, затим ce осветљавају кроз дијапозитив и плоча развија. Развијањем ce уклања неосветљен копирни слој са шгампајућих површина. Такође ce са тих места растварањем уклања и слој хрома, тако да ce на штампајућим површинама појављује бакар.
Средство за растварање хрома не би смело да разара копирни слој на нештампајућим површинама, нити бакар. За растварање хорма користи ce раствор хлороводоничне киселине и калцијумхлорид или цинкхлорид. После растварања хрома са слободних ловршина ce уклања очврсли копирни слој.
Плоче типа хром-бакар имају неколико веома битних својстава:
- пошто je хром веома хидрофилан метал, нема опасности од тонирања, односно не постоји могућност да ce боја адсорбује на његовој површини,
- у току штампе потребне су врло мале количине воде за квашење слободних површина.
Биметалне плоче иикл-бакар. —Поступак израде штампарске форме веома je сличан изради форме на плочама хром-бакар. Разлика je само у томе што се за растварање никла примењује алкохолни раствор хлорида бакра.
Биметалне плоче алуминијум-бакар. Уоснови имају алуминијум који je носилац слободних површина, a превлака од бакра наноси ce само на штампајуће површине. У овом случају израда штаКгаампарске форме разликује ce од претходно описаних.
Нацрњена алуминијумска плоча ослојава ce копирним слојем од гумиарабика или PVA, осветљава кроз дијапозитив и развија. Развијањем ce ослобађају штампарске површине које ce затим нагризају рствором ферихлорида . При томе ce добијају мало удубљене штампајуће површине у које ce таложи бакар хемијским путем. После таложења бакра, сa нештампајућих површина уклања ce очврсли копирни слој и површина алуминијума хидрофилизује. Код овог типа биметалне плоче штампарске површине су мало удубљене, пa то омогућава добијање већег броја отисака (око 100.000).
Поступак израде штампарске форме на триметалној плочи
Вежба 20
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ПРОПУСНУ ‐ СИТО ШТАМПУ
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ПРОПУСНУ ‐ СИТО ШТАМПУ
Штампарска форма за пропусну или ситоштамлу je у облику шаблона или мрежице (сита).
Ha штампарској форми за штампајуће површине су представљене мрежицом на којој сy слободне површине затворена „окца", a штампајући елементи отворена „окца"
Мрежица ce израђује од природних, синтетичких и металних нити, са различитим бројем нити пo 1 cm. Данас ce најчешће користе мрежице од синтетичких материјала, јер су отпорне на деловање различитих хемикалија, трајније су, отпорне на трење и димензионално стабилне. Јединн проблем код мрежице од синтетичког материјала je појава статичкor електрицитета који отежава одвајање отиска од сита у току штампе, али je и то решено применом одговарајућих апарата за елиминисање статичког електрицитета. Како су нити синтетичког материјала провидне, при осветљавању може да дође до рефлексије светлости што изазива смањење оштрине контура. Због тога ce мрежице боје жуто, наранџасто, плаво, црвено.
За израду мрежица користе ce полиамидна и полиестерска влакна.
Поред синтетичких, за израду мрежице за штампарску форму за сито штампу, користе ce и метална влакна, као што су фосфорна бронза и антикорозивни челик, дебљине 0,05 — 0,6 mm. Ове мрежице ce ређе користе, a незаменљиве су кад ce штампа термопластичнвм керамичким бојама, где мрежица има и улогу електричног грејача.
Финоћа мрежице одређује ce бројем нити no 1 cm (n/cm), a распон ce креће од 15 — 150 n/cm.
Од величине окаца зависи потискиваље боје кроз мрежицу, пa уколико боја којом се штампа садржи крупније честице пигмента, мрежица треба да има веће отворе (окца).
Количина боје која ће проћи кроз мрежицу на материјал за штампање зависи од површине и броја отвора. После пролаза кроз окца мрежице боја се слива у јединствену површину на отиску.
Избор мрежице има велики значај, јер од тога зависи:
За штампу плаката, диплома или налепннца са већим бројем фнних детаља и написа, треба користнти мрежицу са више нити (120 — 130 n/cm). За штампање растерских репродукција треба користити мрежмцу са што више нити, и то од 180 до 200 n/cm.
Сито се састоји од металног или дрвеног рама и мрежице која је чврсто затегнута на њему.Рамови су обично правоугаоног облика, а формат им је различит с тим што се дрвени рамови користе за мање формате и мање тираже.
Припрема форме за ситоштампу укључује читав низ радњи и обухвата следеће основне операције:
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ПРОПУСНУ ‐ СИТО ШТАМПУ
- Oтворити програм CorelDraw
- Формат странице је А4, фонт Times New Roman, величине 12 пт текст, наслови 14пт, поднаслови Нормал, Италик.
- На интернету пронаћи адекватне слике и опцијом File/Import увести у документ.
- Текст откуцати у као параграф текст димензија 200х280мм.
- Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 20.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ПРОПУСНУ ‐ СИТО ШТАМПУ
Штампарска форма за пропусну или ситоштамлу je у облику шаблона или мрежице (сита).
Ha штампарској форми за штампајуће површине су представљене мрежицом на којој сy слободне површине затворена „окца", a штампајући елементи отворена „окца"
Мрежица ce израђује од природних, синтетичких и металних нити, са различитим бројем нити пo 1 cm. Данас ce најчешће користе мрежице од синтетичких материјала, јер су отпорне на деловање различитих хемикалија, трајније су, отпорне на трење и димензионално стабилне. Јединн проблем код мрежице од синтетичког материјала je појава статичкor електрицитета који отежава одвајање отиска од сита у току штампе, али je и то решено применом одговарајућих апарата за елиминисање статичког електрицитета. Како су нити синтетичког материјала провидне, при осветљавању може да дође до рефлексије светлости што изазива смањење оштрине контура. Због тога ce мрежице боје жуто, наранџасто, плаво, црвено.
За израду мрежица користе ce полиамидна и полиестерска влакна.
Поред синтетичких, за израду мрежице за штампарску форму за сито штампу, користе ce и метална влакна, као што су фосфорна бронза и антикорозивни челик, дебљине 0,05 — 0,6 mm. Ове мрежице ce ређе користе, a незаменљиве су кад ce штампа термопластичнвм керамичким бојама, где мрежица има и улогу електричног грејача.
Финоћа мрежице одређује ce бројем нити no 1 cm (n/cm), a распон ce креће од 15 — 150 n/cm.
Од величине окаца зависи потискиваље боје кроз мрежицу, пa уколико боја којом се штампа садржи крупније честице пигмента, мрежица треба да има веће отворе (окца).
Количина боје која ће проћи кроз мрежицу на материјал за штампање зависи од површине и броја отвора. После пролаза кроз окца мрежице боја се слива у јединствену површину на отиску.
Избор мрежице има велики значај, јер од тога зависи:
- способност везивања копирног слоја за мрежицу,
- пропустљивост боје,
- оштрина ивица отиска,
- квалитет штампе.
За штампу плаката, диплома или налепннца са већим бројем фнних детаља и написа, треба користнти мрежицу са више нити (120 — 130 n/cm). За штампање растерских репродукција треба користити мрежмцу са што више нити, и то од 180 до 200 n/cm.
Сито се састоји од металног или дрвеног рама и мрежице која је чврсто затегнута на њему.Рамови су обично правоугаоног облика, а формат им је различит с тим што се дрвени рамови користе за мање формате и мање тираже.
Припрема форме за ситоштампу укључује читав низ радњи и обухвата следеће основне операције:
- наношење фотоосетљивог слоја на сито у равномерном слоју,
- копирање дијапозитива на фотоосетљиви слој на форми,
- развијање
- сушење
- преглед и корекције.
Вежба 21
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ДУБОКУ ШТАМПУ
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ДУБОКУ ШТАМПУ
У технлци дубоке штампе штампарске форме су израђене тако да су пггампајуће површине удубљене, a нештампајуће избочене.
У техници дубоке штампе штампарске форме се најчешће израђјују на бакру, због чега се већина поступака дубоке штампе назива бакроштампа, a обухвата следеће поступке:
Код аутотипијске бакроштампе сви штампајућн елементи имају исту дубину. Да би се репродуковали вишетонски оригинали, користи се растерска техника, при чему се различити тонови постижу различитом површином штампајућих елемената.
Комбинована бакроштампа има карактеристике обичне н аутотипијсже бакроштампе. Штампајући елементи имају различите дубине и различите површине.
Код електрогравирне бакроштампе површина и дубина штампајућих елемената су међусобно зависне и то тако што са повећањем површине штампајућих елемената повећава се и дубина. Штампарска форма се код овог типа бакроштампе добија електромеханички, применом одређених електронских уређаја за гравирање.
Штампарска форма код бакроштампе може да се добије на два начина:
Припрема штампарског цилиндра за бакроштампу
За израду штампарске форме за дубоку штампу користи се бакарни цилиндар a ређе бакарна плоча. Пошто се бакарни цилиндар користи за све поступке бакроштампе, то ће се примена цшшндра односити на све поступке.
Штампарски цилиндар се састоји из два дела:
Балардов плашт се израђује у сопственом погону, и то за сваку нову штампарску форму посебно. Ha Балардовом плашту израђује се штампарска форма, a да би та површина у току штампе била тврђа, на њу се наноси, после нагризања, слој хрома.
Кад je штампање завршено, тиражна кошуљица (Балардов плашт) се скида са основног цилиндра, a затим израђује нов плашт за нову штампарску форму. Скидање искоришћеног плашта омогућава међуслој.
Припрема и довршавање штампарског цилиндра обухватају следеће операције:
Штампарска форма за технику дубоке штампе добија ce индиректним копирањем, помоћу пигментног папира.
Kao копирни предложак користе ce једнотонски и вишетонски дијапозитиви, који су претходно кориговани, a коначни облик предлошка je монтажа.
Пре копирања, монтажу обавезно треба контролисати како би ce утврдило да ли су дијапозитиви правилно окренути и да ли нешто недостаје. Ова контрола ce ефикасно обавља копирањем на озолид папиру.
Израда штампарске форме за конвенционалну бакроштампу
Конвенционална бакроштампа има најширу примену, a карактеристично je за њу да ce различити тонови добијају различитим дубинама.
Поступак ce састоји у следећем: пигментни папир ce осветљава кроз вишетонски дијапозитив, a при чему je дубина штављења пропорционална транспарентности дијапозитива. Копија ce са пигментног папира преноси на цилиндар, уклања ce папирна подлога и затим развија. Рељефна копија на цилиндру има функцију да регулише дубину нагризања цилиндра раствором ферихлорида.
Израда штампарске форме за технику дубоке штампе обухвата следеће фазе.
У дубокој штампи растер ce користи у процсу копирања на пигментни папир и омогућава рашчлањавање слике, како би ce на површини штампарског цилиндра добила мрежица која у процесу штампе служи као ослонац ракелу при скидању боје и за добијање растерских ћелија (удубљења — посуда) у којима ce задржава боја.
Отисак у бакроштампи добија ce преласком боје из растерских ћелија на папир, — a на отиску ce добијају, светлији и тамнији квадрати једнаких површина, али различитих тонских вредности.
Када се заврши копирање растера, пигмент папир се поставља у други апарат за копирање монтаже дијапозитива.
2. Израда копиje на штампарском цшшндру
Израда копије на штампарском цилиндру обухвата две фазе, и то:
Процес нагризања или јеткања je последња фаза рада у припреми штампарске форме за дубоку штампу.
Када се заврши нагризање, цилиндар се испира водом.
За штампу већих тиража, површина штампарског цилиндра се хромира.
Метод Балардовог плашта
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ДУБОКУ ШТАМПУ
- Oтворити програм CorelDraw
- Формат странице је А4, фонт Calibri, величине 12 пт текст, наслови 14пт, поднаслови Нормал, Италик.
- Текст откуцати у као параграф текст димензија 180 х270мм.
- Нацртати слику у прилогу.
- Вежбу сачувати у свом фолдеру као вежба 21.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ЗА ДУБОКУ ШТАМПУ
У технлци дубоке штампе штампарске форме су израђене тако да су пггампајуће површине удубљене, a нештампајуће избочене.
У техници дубоке штампе штампарске форме се најчешће израђјују на бакру, због чега се већина поступака дубоке штампе назива бакроштампа, a обухвата следеће поступке:
- обична ипи конвенционална бакроштампа,
- аутотипијска бакроштампа,
- комбинована бакроштампа, и
- електрогравирна бакроштампа.
Код аутотипијске бакроштампе сви штампајућн елементи имају исту дубину. Да би се репродуковали вишетонски оригинали, користи се растерска техника, при чему се различити тонови постижу различитом површином штампајућих елемената.
Комбинована бакроштампа има карактеристике обичне н аутотипијсже бакроштампе. Штампајући елементи имају различите дубине и различите површине.
Код електрогравирне бакроштампе површина и дубина штампајућих елемената су међусобно зависне и то тако што са повећањем површине штампајућих елемената повећава се и дубина. Штампарска форма се код овог типа бакроштампе добија електромеханички, применом одређених електронских уређаја за гравирање.
Штампарска форма код бакроштампе може да се добије на два начина:
- фотомеханички, и
- електромеханички.
Припрема штампарског цилиндра за бакроштампу
За израду штампарске форме за дубоку штампу користи се бакарни цилиндар a ређе бакарна плоча. Пошто се бакарни цилиндар користи за све поступке бакроштампе, то ће се примена цшшндра односити на све поступке.
Штампарски цилиндар се састоји из два дела:
- основног цилиндра, и
- тиражне кошуљице или Балардовог плашта, a ова два слоја спаја међуслој.
Балардов плашт се израђује у сопственом погону, и то за сваку нову штампарску форму посебно. Ha Балардовом плашту израђује се штампарска форма, a да би та површина у току штампе била тврђа, на њу се наноси, после нагризања, слој хрома.
Кад je штампање завршено, тиражна кошуљица (Балардов плашт) се скида са основног цилиндра, a затим израђује нов плашт за нову штампарску форму. Скидање искоришћеног плашта омогућава међуслој.
Припрема и довршавање штампарског цилиндра обухватају следеће операције:
- скидање искоришћене тиражне кошуљице,
- израда међуслоја,
- таложење нове радне кошуљице
- хромирање површине штампарске форме.
Штампарска форма за технику дубоке штампе добија ce индиректним копирањем, помоћу пигментног папира.
Kao копирни предложак користе ce једнотонски и вишетонски дијапозитиви, који су претходно кориговани, a коначни облик предлошка je монтажа.
Пре копирања, монтажу обавезно треба контролисати како би ce утврдило да ли су дијапозитиви правилно окренути и да ли нешто недостаје. Ова контрола ce ефикасно обавља копирањем на озолид папиру.
Израда штампарске форме за конвенционалну бакроштампу
Конвенционална бакроштампа има најширу примену, a карактеристично je за њу да ce различити тонови добијају различитим дубинама.
Поступак ce састоји у следећем: пигментни папир ce осветљава кроз вишетонски дијапозитив, a при чему je дубина штављења пропорционална транспарентности дијапозитива. Копија ce са пигментног папира преноси на цилиндар, уклања ce папирна подлога и затим развија. Рељефна копија на цилиндру има функцију да регулише дубину нагризања цилиндра раствором ферихлорида.
Израда штампарске форме за технику дубоке штампе обухвата следеће фазе.
- припрема пигментног папира,
- копирање на пигментни папир,
- израда копије на бакарном цилиндру,
- нагризање (јеткање).
- Копирање на пигментном папиру
- копирање растера,
- копирање дијапозитива.
У дубокој штампи растер ce користи у процсу копирања на пигментни папир и омогућава рашчлањавање слике, како би ce на површини штампарског цилиндра добила мрежица која у процесу штампе служи као ослонац ракелу при скидању боје и за добијање растерских ћелија (удубљења — посуда) у којима ce задржава боја.
Отисак у бакроштампи добија ce преласком боје из растерских ћелија на папир, — a на отиску ce добијају, светлији и тамнији квадрати једнаких површина, али различитих тонских вредности.
Када се заврши копирање растера, пигмент папир се поставља у други апарат за копирање монтаже дијапозитива.
2. Израда копиje на штампарском цшшндру
Израда копије на штампарском цилиндру обухвата две фазе, и то:
- пренос пигментне копије на бакарни цилиндар,
- развијање копије.
Процес нагризања или јеткања je последња фаза рада у припреми штампарске форме за дубоку штампу.
Када се заврши нагризање, цилиндар се испира водом.
За штампу већих тиража, површина штампарског цилиндра се хромира.
Метод Балардовог плашта
Вежба 22
- Oтворити програм CorelDraw
- Формат странице је А4
- Увести слику по жељи у документ.
- Подесити величину слике на 100 мм ширине (Transformation/ Size)
- Дуплирати слику (Ctrl+D)
- Слику ротирати за 30° (Rotate)
- Слику коју сте ротитали дуплирајте са померанјем од 5цм користећи опцију Position
- Вежбу послати на е-mail: gsmpucenik@gmail.com
Вежба 23
Свешлосни извори у репрофотографији
У класичној репрофотографији се најчешће користе халогени, ксенонски и флуоресцентни извори светлости. Халогене лампе се користе при репродукцији, углавном, црно-белих оригинала, мада се могу користити и за колор репродукцију. Флуоресцентне лампе се користе искључиво за црно-белу репродукцију. За репродукцију колор, као и црно-белих оригинала најбоље су ксенон-лампе. Ове лампе се одликују добром температуром боје, поузданошћу и издржљивошћу.
Код црно-белих и колор скенера, као и репрокамера све више се користе ласерски извори светлости.
Ласер се данас у репрофотографији користи углавном као светлосни извор за „читање" оригинала и експонирање, мада се код неких камера користи за прецизно подешавање мерила репродукције. Нове генерације колор и црно-белих скенера користе ласерско експонирање фотоматеријала. Употребљавају се најчешће хелијум-неон и аргон-јонски ласери. Хелијум--неон ласери су јевтинији и дуже трају, али због спектралног састава ласерске светлости (црвена светлост), при раду са њима, морају се користити панхроматски филмови. Аргон-јонски ласери су скупљи и краће трају, али спектрални састав светлости (љубичасто-плаво) одговара и несензибилисаним филмовима.Енергија зрачења аргон-јонског ласера је много већа него хелијум-неонског. Код аргон-јорских ласера је могуће боље фокусирање и јачи отклон, што је врло важно за скенере код којих се растерске тачке компјутерски генеришу.
Експозиција
Густина зарцњења у фотослоју неког материјала је у функцији експозиције и развијања фото-материјала. Експозиција је количина светлости која падне на фото-материјал у неком временском интервалу.
На апаратима за репродукцију интензитет светлости се најчешће регулише отвором бленде, мада се на неким апаратима може повећавати или смањивати и интензитет расвете оригинала. Време осветљавања се регулише сатним механизмом. На експозицију утиче много фактора, од којих су најважнији следећи:
- Oтворити програм CorelDraw
- Формат странице је А4, фонт Calibri, величине 12 пт текст, наслови 14пт, поднаслови Нормал, Италик.
- Нацртати шематски приказ штампарске форме
- Текст откуцати у као параграф текст димензија 180 х270мм.
- Вежбу послати на е-mail>gsmpucenik@gmail.com
Свешлосни извори у репрофотографији
У класичној репрофотографији се најчешће користе халогени, ксенонски и флуоресцентни извори светлости. Халогене лампе се користе при репродукцији, углавном, црно-белих оригинала, мада се могу користити и за колор репродукцију. Флуоресцентне лампе се користе искључиво за црно-белу репродукцију. За репродукцију колор, као и црно-белих оригинала најбоље су ксенон-лампе. Ове лампе се одликују добром температуром боје, поузданошћу и издржљивошћу.
Код црно-белих и колор скенера, као и репрокамера све више се користе ласерски извори светлости.
Ласер се данас у репрофотографији користи углавном као светлосни извор за „читање" оригинала и експонирање, мада се код неких камера користи за прецизно подешавање мерила репродукције. Нове генерације колор и црно-белих скенера користе ласерско експонирање фотоматеријала. Употребљавају се најчешће хелијум-неон и аргон-јонски ласери. Хелијум--неон ласери су јевтинији и дуже трају, али због спектралног састава ласерске светлости (црвена светлост), при раду са њима, морају се користити панхроматски филмови. Аргон-јонски ласери су скупљи и краће трају, али спектрални састав светлости (љубичасто-плаво) одговара и несензибилисаним филмовима.Енергија зрачења аргон-јонског ласера је много већа него хелијум-неонског. Код аргон-јорских ласера је могуће боље фокусирање и јачи отклон, што је врло важно за скенере код којих се растерске тачке компјутерски генеришу.
Експозиција
Густина зарцњења у фотослоју неког материјала је у функцији експозиције и развијања фото-материјала. Експозиција је количина светлости која падне на фото-материјал у неком временском интервалу.
На апаратима за репродукцију интензитет светлости се најчешће регулише отвором бленде, мада се на неким апаратима може повећавати или смањивати и интензитет расвете оригинала. Време осветљавања се регулише сатним механизмом. На експозицију утиче много фактора, од којих су најважнији следећи:
- оригинал,
- извор светлости,
- време трајања осветљавања,
- отвор бленде,
- мерило репродукције,
- осетљивост фото-материјала,
- Шварцшилдов експонент,
- Калиер коефицијенат,
- интензитет паразитског светла.
Вежба 24
Прорацуни
Плакат
Тираж: 8000 примерака,
Формат (обрезан): 48 х 68 cm,
Величина илустрације (пуна површина): 48 х 68 cm,
Боје: четворобојно (колор),
Папир: илустрациони 100 g/m2.
Потребна количина филма (дијапозитива, јер је позитивски поступак), а према „напуштеној" величини илустрације (са сваке стране по 0,5 cm), износи:
49 х 69 cm = 3381 cm2 х 4 боје (4 дијапозитива за сваку боју)= 13 524cm2.
Етикета
Подаци:
Тираж: 600000 примерака,
Формат: 11x8,5 cm,
Штампа се: 1 страница,
Штампана површина је: 10x7,5 cm (што значи да око штампане површине имамо белине са све четири стране, по 0,5 cm),
Илустрације: вишетонске 75 cm2,
Папир: етикс 90 g/m2,
Боје: четворобојно.
Напомена:
Етикета се може директно снимати, јер наручилац доноси већ припремљени оригинал за снимање, па није потребно слагање слога ни укопиравање.
Прорачун потребне количине филма (начин снимања и умножавања филмова)
Етикета се директно снима, јер је наручилац донео већ припремљен оригинал за снимање.
Издвајање боја вршићемо директно на скенеру, а за то нам је потребан скан-филм. Количину скан-филма израчунаћемо узимајући у обзир следеће:
Величина површина за штампање:
10x7,5 cm = 75 cm2
75 cm2 (површина за штампање код 1 етикете)х32 етикете (на табаку В2) = = 2400 cm2 х 4 боје = 9600 cm2
Израђујемо и монтирамо дијапозитиве (по 32 дијапозитива за сваку боју), јер је позитивски поступак.
Напомена:
Филмове етикета можемо умножавати директно експонирање на офсетну плочу (електронска монтажа), али се у пракси често користи и класично фотомеханичко умножавање на контакт-апарату, a потом се врши монтирање.
Проспект
Подаци:
Тираж: 140000 примерака,
Формат (савијен): 10x20 cm,
Обим: 8 страница,
Димензије страница: 80 х 170 мм,
Илустрације: вишетонских 900 cm2 (на свакој страници по једна),
Величина писма текста: петит бели(8/10 тт).
Напомена:
Наручилац доноси сложен текст, који не треба слагати, него само снимати, јер се ради о пратећем тексту испод илустрација.
Папир: кунстдрук 100 g/m2,
Боје: текст-црна, илустрације — четворобојно.
Прорачун потребне количине филма
У једном проспекту има 900 cm2 вишетонских-вишебојних илустрација (дато у задатку). Издвајање боја је директно, на скенеру, па отуда потребна количина филма за илустрације износи:
900 cm2 х 4 боје (дијапозитива) = 3600 cm2
3600 cm2 х 3 комплета (гарнитура) филмова= 10800 cm2
Текст:
Површина једне странице: 8 х 17 cm = = 136 cm2.
Укупна површина проспекта: 136 cm2 х8 страница = 1088 cm2.
Под текстом у једном проспекту: 1088 cm2 — 900 cm2 = 188 cm2.
Потребна количина филма за текст:
188 cm2 — негатив и
188 cm2x3 гарнитуре филмова (контактирани дијапозитиви) = 564 cm2,
188 cm2+ 564 cm2 = 752 cm2.
Укупно потребна количина филма износи:
10800 cm2 (илустрација) + 752 cm2 (текста) = 11552 cm2
Прорацуни
Плакат
Тираж: 8000 примерака,
Формат (обрезан): 48 х 68 cm,
Величина илустрације (пуна површина): 48 х 68 cm,
Боје: четворобојно (колор),
Папир: илустрациони 100 g/m2.
Потребна количина филма (дијапозитива, јер је позитивски поступак), а према „напуштеној" величини илустрације (са сваке стране по 0,5 cm), износи:
49 х 69 cm = 3381 cm2 х 4 боје (4 дијапозитива за сваку боју)= 13 524cm2.
Етикета
Подаци:
Тираж: 600000 примерака,
Формат: 11x8,5 cm,
Штампа се: 1 страница,
Штампана површина је: 10x7,5 cm (што значи да око штампане површине имамо белине са све четири стране, по 0,5 cm),
Илустрације: вишетонске 75 cm2,
Папир: етикс 90 g/m2,
Боје: четворобојно.
Напомена:
Етикета се може директно снимати, јер наручилац доноси већ припремљени оригинал за снимање, па није потребно слагање слога ни укопиравање.
Прорачун потребне количине филма (начин снимања и умножавања филмова)
Етикета се директно снима, јер је наручилац донео већ припремљен оригинал за снимање.
Издвајање боја вршићемо директно на скенеру, а за то нам је потребан скан-филм. Количину скан-филма израчунаћемо узимајући у обзир следеће:
Величина површина за штампање:
10x7,5 cm = 75 cm2
75 cm2 (површина за штампање код 1 етикете)х32 етикете (на табаку В2) = = 2400 cm2 х 4 боје = 9600 cm2
Израђујемо и монтирамо дијапозитиве (по 32 дијапозитива за сваку боју), јер је позитивски поступак.
Напомена:
Филмове етикета можемо умножавати директно експонирање на офсетну плочу (електронска монтажа), али се у пракси често користи и класично фотомеханичко умножавање на контакт-апарату, a потом се врши монтирање.
Проспект
Подаци:
Тираж: 140000 примерака,
Формат (савијен): 10x20 cm,
Обим: 8 страница,
Димензије страница: 80 х 170 мм,
Илустрације: вишетонских 900 cm2 (на свакој страници по једна),
Величина писма текста: петит бели(8/10 тт).
Напомена:
Наручилац доноси сложен текст, који не треба слагати, него само снимати, јер се ради о пратећем тексту испод илустрација.
Папир: кунстдрук 100 g/m2,
Боје: текст-црна, илустрације — четворобојно.
Прорачун потребне количине филма
У једном проспекту има 900 cm2 вишетонских-вишебојних илустрација (дато у задатку). Издвајање боја је директно, на скенеру, па отуда потребна количина филма за илустрације износи:
900 cm2 х 4 боје (дијапозитива) = 3600 cm2
3600 cm2 х 3 комплета (гарнитура) филмова= 10800 cm2
Текст:
Површина једне странице: 8 х 17 cm = = 136 cm2.
Укупна површина проспекта: 136 cm2 х8 страница = 1088 cm2.
Под текстом у једном проспекту: 1088 cm2 — 900 cm2 = 188 cm2.
Потребна количина филма за текст:
188 cm2 — негатив и
188 cm2x3 гарнитуре филмова (контактирани дијапозитиви) = 564 cm2,
188 cm2+ 564 cm2 = 752 cm2.
Укупно потребна количина филма износи:
10800 cm2 (илустрација) + 752 cm2 (текста) = 11552 cm2
Вежба 25
Нацртати у програму Corel Draw- дугмад пратећи упутство
Нацртати у програму Corel Draw- дугмад пратећи упутство
Вежба 26
Нацртати знак у програму Corel Draw - смајлија
Нацртати знак у програму Corel Draw - смајлија
Вежба 27
Нацртати у програму Corel Draw - бундеву
Нацртати у програму Corel Draw - бундеву
Вежба 28
Нацртати знак у програму Corel Draw - птицу
Нацртати знак у програму Corel Draw - птицу
Вежба 29.
Нацртати у програму Corel Draw - срце
Нацртати у програму Corel Draw - срце
Вежба 30
Нацртати у програму Corel Draw лого адидаса
Нацртати у програму Corel Draw лого адидаса
|
|
|
Вежба 31
Плакат
Тираж: 8000 примерака,
Формат (обрезан): 48 х 68 cm,
Величина илустрације (пуна површина): 48 х 68 cm,
Боје: четворобојно (колор),
Папир: илустрациони 100 g/m2.
Утврђивање минималне необрезане величине плаката Минимална необрезана величина плаката је 49 х 69 cm.
Избор oдгoвapajyћeг реда папира Аналитички прорачун најповољније ва-ријанте:
В1 70 х 100 cm
69 х 49 cm
lx 2 = 2
Одређивање броја монтажа и штампарских форми (плоча), нормирање потребног времена
Како се плакат штампа у 4 боје (колор), то ћемо имати 4 монтаже (монтирају се дијапозитиви за сваку боју, јер је позитивски поступак).
Време потребно за израду монтажа:
4 монтажех 15 мин. = 1 час.
Колико имамо монтажа, толико имамо и штампарских форми (офсетних плоча).
Користићемо АПО — предослојене плоче, па је време потребно за њихову израду (копирање, обраду, исправке):
4 плоче х 15 мин. = 1 час.
8000:2 = 4000 таб. В1,(нето-количина папира).
Додатак за штампу (за вишебојне радове за сваку боју, a у тиражу од 8000 примерака) износи 3% .
4 пролаза кроз машинухЗ% = 12%.
Додатак за дораду 2%,
укупан додатак (12%+ 2%) 14%, па следи:
4000 таб. х 14% = 560 таб. В1,
Бруто-количина папира износи: 4000 таб. + 560 таб. =4560 таб. В1, Маса папира:
M = n х aх b х G
М = 4560x0,7 m2x 100 g/m2
М = 319200 g
М = 320 kg
М = маса папира
n = број табака
a = ширина
b = дужина
G = граматура
Етикета
Подаци:
Тираж: 600000 примерака,
Формат: 11x8,5 cm,
Штампа се: 1 страница,
Штампана површина је: 10x7,5 cm (што значи да око штампане површине имамо белине са све четири стране, по 0,5 cm),
Илустрације: вишетонске 75 cm2,
Папир: етикс 90 g/m2,
Боје: четворобојно.
Напомена:
Етикета се може директно снимати, јер наручилац доноси већ припремљени оригинал за снимање, па није потребно слагање слога ни укопиравање.
Аналитички прорачун:
Пошто смо се већ одлучили за машину стандарда „2", то значи да етикете можемо штампати на папиру формата А2 или В2. Коначан избор папира извршићемо на основу аналитичког прорачуна и упоређивања следећих варијаната:
а) В2 50 x 70 cm б) В2 50 x 70 cm
11 х 8,5 cm 8,5 х 11 cm
4 х 8=32 5 х 6=30
в) А2 42 х 59 cm г) А2 42 х 59 cm
11 х 8,5 cm 8,5 х 11 cm
3 х 6=18 4 х 5=20
Претпоставимо да је ток влаканаца папира формата 1, нормалан на ширу страну (паралелан са ужом страном) папира. У том ће случају, на формату папира 2, ток влаканаца бити паралелан са широм страном (70 cm, односно 59 cm).
Ако наведену претпоставку уважимо, и ако уз то имамо у виду положај етикете (слово А) који мора бити паралелан са током влаканаца, онда ћемо избор усмерити на варијанте: (а) В2 и (в) А2. Међутим, упоређујући ове две варијанте, одлучићемо се за варијанту (а) из В2, јер даје 32 етикете, па је зато и најекономичнија:
18 етикега из A2xl,40 (100%+40%)= 25,2 етикета, према 32 етикете из В2.
Ha тaj начин смо задовољили оба захтева:
1) да ток влаканаца буде паралелан са широм страном папира, односно са осом цилиндра офсетне машине и
2) да ток влаканаца готове етикете буде подешен према машини за аутоматско налепљивање
Потребно време за израду монтажа:
4 мин (лепљење етикета на два места — rope и доле по 2 мин. х 32 ком. (етикета) = 128 мин. х 4 монтаже (боје) = 512 мин.≈б часова.
Како користимо АПО предослојене плоче, потребно време за њихову израду (копирање, обраду, исправке) износи:
4 плоче х 0,5 часова = 2 часа.
За 600000 етикета
Укупно
Нето-тираж
Додатак за штампу 2% х 4 боје Додатак за дораду 2%
9375 750 188
Бруто:
10313
Из једног табака папира В2 могу се изрезати 32 етикете, што значи да из В1, добијамо 64 етикете (двоструко више) па је отуда, нето потребна количина папира:
600000 (тираж):64 етикете = 9375 табака папира В,.
Додатак за штампу
Према нормативу износи 2°7о, а како се етикете штампају четворобојно, то следи:
9375 табака В, х4 пролаза кроз маши-ну (4 боје)х2% = 750 таб. В1.
Додатак за дораду
Према нормативу износи 2%, па је отуда:
9375 таб. В, (нето-количина табака)х2% = 188 таб. В1,.
Према томе укупна (бруто) потребна количина папира је:10313 табака В1, формата, етикса 90 g/m2.
Маса папира:
M = n х a х b х G
М= 10313x0,7 m2x90g/m2
М = 649719 g
М≈650 kg
Плакат
Тираж: 8000 примерака,
Формат (обрезан): 48 х 68 cm,
Величина илустрације (пуна површина): 48 х 68 cm,
Боје: четворобојно (колор),
Папир: илустрациони 100 g/m2.
Утврђивање минималне необрезане величине плаката Минимална необрезана величина плаката је 49 х 69 cm.
Избор oдгoвapajyћeг реда папира Аналитички прорачун најповољније ва-ријанте:
В1 70 х 100 cm
69 х 49 cm
lx 2 = 2
Одређивање броја монтажа и штампарских форми (плоча), нормирање потребног времена
Како се плакат штампа у 4 боје (колор), то ћемо имати 4 монтаже (монтирају се дијапозитиви за сваку боју, јер је позитивски поступак).
Време потребно за израду монтажа:
4 монтажех 15 мин. = 1 час.
Колико имамо монтажа, толико имамо и штампарских форми (офсетних плоча).
Користићемо АПО — предослојене плоче, па је време потребно за њихову израду (копирање, обраду, исправке):
4 плоче х 15 мин. = 1 час.
- Прорачун потребне количине папира и његове масе
8000:2 = 4000 таб. В1,(нето-количина папира).
Додатак за штампу (за вишебојне радове за сваку боју, a у тиражу од 8000 примерака) износи 3% .
4 пролаза кроз машинухЗ% = 12%.
Додатак за дораду 2%,
укупан додатак (12%+ 2%) 14%, па следи:
4000 таб. х 14% = 560 таб. В1,
Бруто-количина папира износи: 4000 таб. + 560 таб. =4560 таб. В1, Маса папира:
M = n х aх b х G
М = 4560x0,7 m2x 100 g/m2
М = 319200 g
М = 320 kg
М = маса папира
n = број табака
a = ширина
b = дужина
G = граматура
Етикета
Подаци:
Тираж: 600000 примерака,
Формат: 11x8,5 cm,
Штампа се: 1 страница,
Штампана површина је: 10x7,5 cm (што значи да око штампане површине имамо белине са све четири стране, по 0,5 cm),
Илустрације: вишетонске 75 cm2,
Папир: етикс 90 g/m2,
Боје: четворобојно.
Напомена:
Етикета се може директно снимати, јер наручилац доноси већ припремљени оригинал за снимање, па није потребно слагање слога ни укопиравање.
- Избор одговарајућег реда папира
Аналитички прорачун:
Пошто смо се већ одлучили за машину стандарда „2", то значи да етикете можемо штампати на папиру формата А2 или В2. Коначан избор папира извршићемо на основу аналитичког прорачуна и упоређивања следећих варијаната:
а) В2 50 x 70 cm б) В2 50 x 70 cm
11 х 8,5 cm 8,5 х 11 cm
4 х 8=32 5 х 6=30
в) А2 42 х 59 cm г) А2 42 х 59 cm
11 х 8,5 cm 8,5 х 11 cm
3 х 6=18 4 х 5=20
Претпоставимо да је ток влаканаца папира формата 1, нормалан на ширу страну (паралелан са ужом страном) папира. У том ће случају, на формату папира 2, ток влаканаца бити паралелан са широм страном (70 cm, односно 59 cm).
Ако наведену претпоставку уважимо, и ако уз то имамо у виду положај етикете (слово А) који мора бити паралелан са током влаканаца, онда ћемо избор усмерити на варијанте: (а) В2 и (в) А2. Међутим, упоређујући ове две варијанте, одлучићемо се за варијанту (а) из В2, јер даје 32 етикете, па је зато и најекономичнија:
18 етикега из A2xl,40 (100%+40%)= 25,2 етикета, према 32 етикете из В2.
Ha тaj начин смо задовољили оба захтева:
1) да ток влаканаца буде паралелан са широм страном папира, односно са осом цилиндра офсетне машине и
2) да ток влаканаца готове етикете буде подешен према машини за аутоматско налепљивање
- Одређивање броја монтажа и времена потребног за њихову израду
Потребно време за израду монтажа:
4 мин (лепљење етикета на два места — rope и доле по 2 мин. х 32 ком. (етикета) = 128 мин. х 4 монтаже (боје) = 512 мин.≈б часова.
- Одређивање броја штампарских форми (офсетних плоча) и формирање времена за њихову израду
Како користимо АПО предослојене плоче, потребно време за њихову израду (копирање, обраду, исправке) износи:
4 плоче х 0,5 часова = 2 часа.
- Прорачун потребне количине папира и њеховв масе
За 600000 етикета
Укупно
Нето-тираж
Додатак за штампу 2% х 4 боје Додатак за дораду 2%
9375 750 188
Бруто:
10313
Из једног табака папира В2 могу се изрезати 32 етикете, што значи да из В1, добијамо 64 етикете (двоструко више) па је отуда, нето потребна количина папира:
600000 (тираж):64 етикете = 9375 табака папира В,.
Додатак за штампу
Према нормативу износи 2°7о, а како се етикете штампају четворобојно, то следи:
9375 табака В, х4 пролаза кроз маши-ну (4 боје)х2% = 750 таб. В1.
Додатак за дораду
Према нормативу износи 2%, па је отуда:
9375 таб. В, (нето-количина табака)х2% = 188 таб. В1,.
Према томе укупна (бруто) потребна количина папира је:10313 табака В1, формата, етикса 90 g/m2.
Маса папира:
M = n х a х b х G
М= 10313x0,7 m2x90g/m2
М = 649719 g
М≈650 kg
Домаћи задатак
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Аутор: наставница Биљана Степанов
