Помоћник књиговесца 1
|
Општи појмови о графичкој индустрији |
10
|
Графичка индустрија
Графичка индустрија је скуп свих људских делатности које су усмерени процесу израде графичког производа, тј. процесу
умножавања (штампања) информације на одговарајућем материјалу који је најчешће папир.
Графичка индустрија је прерађивачка индустрија, а основна сировина коју прерађује је информација. Када купујемо нпр. новину не купујемо папир и боју већ информацију.
Графичку индустрију карактеризира мултидисциплинарност у поступцима који се примјењују при изради графичког производа. Другим речима, графичка индустрија са једне стране почива на достигнућима физике, хемије, машинства, дизајна, типографије, пољопривреде, шумарства, електронике, електротехнике...
Међутим, овај однос је узајаман, тако се с друге стране, без графичке индустрије не може замислити скоро ниједно подручје
људске делатности. Замислимо школу без књига и свезака, амбалажу на којој ништа не пише и нема слика, изборе без плаката, подузеће без фактура, директора без визит карте, куповину без новца, изложбе без каталогa ..
Графика индустрија је и медијска делатност која се данас технолоски трасформише кроз информационо комуникационе технологије.
Графичка индустрија је скуп свих људских делатности које су усмерени процесу израде графичког производа, тј. процесу
умножавања (штампања) информације на одговарајућем материјалу који је најчешће папир.
Графичка индустрија је прерађивачка индустрија, а основна сировина коју прерађује је информација. Када купујемо нпр. новину не купујемо папир и боју већ информацију.
Графичку индустрију карактеризира мултидисциплинарност у поступцима који се примјењују при изради графичког производа. Другим речима, графичка индустрија са једне стране почива на достигнућима физике, хемије, машинства, дизајна, типографије, пољопривреде, шумарства, електронике, електротехнике...
Међутим, овај однос је узајаман, тако се с друге стране, без графичке индустрије не може замислити скоро ниједно подручје
људске делатности. Замислимо школу без књига и свезака, амбалажу на којој ништа не пише и нема слика, изборе без плаката, подузеће без фактура, директора без визит карте, куповину без новца, изложбе без каталогa ..
Графика индустрија је и медијска делатност која се данас технолоски трасформише кроз информационо комуникационе технологије.
Графичка дорада је завршна фаза графичке производње у којој графички производи добијају свој коначан изглед.
За израду разних производа користе се и машине које могу бити:
За израду разних производа користе се и машине које могу бити:
|
1. Ручне
|
2. Полуаутоматске
|
3. Аутоматске
|
Графичка дорада обухвата:
1. Књиговезачку дораду
2. Производњу амбалаже и картонаже
3. Прераду папира
Графичка дорада
Књиговезачка дорада је фаза графичке дораде у којој се оштампани табаци прерађују у књиге и брошуре, као и специјалне производе.
Амбалажа је збирни појам који обухвата средства за паковање ( кутије, кесе, вреће и др.), различитог облика и величине, направљене од папира, равног и таласастог картона, лепенке, полимерних фолија и др.
Картонажа је назив за средства за паковање израђена од картона и пуне лепенке. Најважнији производи картонажерске дораде су кутије.
Прерада папира- бави се израдом различитих производа од папира, картона и лепенке. Прерада папира обухвата производњу штампанеамбалаже, израду коверата, школских свезака и др.
1. Књиговезачку дораду
2. Производњу амбалаже и картонаже
3. Прераду папира
Графичка дорада
Књиговезачка дорада је фаза графичке дораде у којој се оштампани табаци прерађују у књиге и брошуре, као и специјалне производе.
Амбалажа је збирни појам који обухвата средства за паковање ( кутије, кесе, вреће и др.), различитог облика и величине, направљене од папира, равног и таласастог картона, лепенке, полимерних фолија и др.
Картонажа је назив за средства за паковање израђена од картона и пуне лепенке. Најважнији производи картонажерске дораде су кутије.
Прерада папира- бави се израдом различитих производа од папира, картона и лепенке. Прерада папира обухвата производњу штампанеамбалаже, израду коверата, школских свезака и др.
Подела графичке производње
Графичка дорада је део целокупног технолошког процеса у коме
произбоди графичке индустрије добијају коначан облик.Ова делатност
обухвата завршне процесе,средства и припрему у штампарској производњи
и операције ручног и индустријског повеза књига, претварање папирних
величина у просторне облике кутија те уопште прераду и дораду папира,
фолија,картона и лепенке.Из штампаних табака се у процесу графичке
дораде повезују књиге,равни се облици табака картона и лепенки претварају у просторне облике (кутије),из линираног се папира производе бележнице.
Технолошки процес графичке дораде се може класификовати на следећа
Подручја:
1) Књиговезачка дорада је производни погон у којем се масовно производи разних повеза.Томе припада и одељење галантеријем,у којем се полуиндустријским и индустријским начином производе квалитетнији повези мапа и каталога,албума за слике и марке,појединачни повези за изложбе итд...Опрема корица се врши најчешће златотиском и штампом фолијама.Књиговезачка дорада је производни сектор у коме се оштампани табаци,оштампане ролне папира и остали материјали прерађују у књиге,брошуре,часописе,новине,каталоге,блокове,проспекте,акциденичне радове итд...
2) Амбалажа и картонажа обухвата претварање равних површина папира,картона и лепенки у просторни облик кутија разних облика,димензија и намена.
То су кутије за потхранивање,транспорт и ускладиштење разних артикала за широку потрошњу.Обим производње кутија за индустријску робу,већи погони имају и одељење галантерије,где се полуиндустријским начином или индустријским начином израђују разне кутије пресвучене вишебојним украсним материјалом.
3) Прерада папира и фолија обухвата прераду разних врста папира,пластичних и алуминијумских фолија за свакодневне амбалажне артикле.То је производни сектор графичке дораде у коме се штампани и нештампани флексибилни материјали,као што су папир,картон,ламинати и други материјали прерађују у школске свеске,блокове за писање и цртање,производе за паковање и декорацију, папирне убрусе, марамице, салвете, коверте, мапе и др.
Графичка дорада је део целокупног технолошког процеса у коме
произбоди графичке индустрије добијају коначан облик.Ова делатност
обухвата завршне процесе,средства и припрему у штампарској производњи
и операције ручног и индустријског повеза књига, претварање папирних
величина у просторне облике кутија те уопште прераду и дораду папира,
фолија,картона и лепенке.Из штампаних табака се у процесу графичке
дораде повезују књиге,равни се облици табака картона и лепенки претварају у просторне облике (кутије),из линираног се папира производе бележнице.
Технолошки процес графичке дораде се може класификовати на следећа
Подручја:
1) Књиговезачка дорада је производни погон у којем се масовно производи разних повеза.Томе припада и одељење галантеријем,у којем се полуиндустријским и индустријским начином производе квалитетнији повези мапа и каталога,албума за слике и марке,појединачни повези за изложбе итд...Опрема корица се врши најчешће златотиском и штампом фолијама.Књиговезачка дорада је производни сектор у коме се оштампани табаци,оштампане ролне папира и остали материјали прерађују у књиге,брошуре,часописе,новине,каталоге,блокове,проспекте,акциденичне радове итд...
2) Амбалажа и картонажа обухвата претварање равних површина папира,картона и лепенки у просторни облик кутија разних облика,димензија и намена.
То су кутије за потхранивање,транспорт и ускладиштење разних артикала за широку потрошњу.Обим производње кутија за индустријску робу,већи погони имају и одељење галантерије,где се полуиндустријским начином или индустријским начином израђују разне кутије пресвучене вишебојним украсним материјалом.
3) Прерада папира и фолија обухвата прераду разних врста папира,пластичних и алуминијумских фолија за свакодневне амбалажне артикле.То је производни сектор графичке дораде у коме се штампани и нештампани флексибилни материјали,као што су папир,картон,ламинати и други материјали прерађују у школске свеске,блокове за писање и цртање,производе за паковање и декорацију, папирне убрусе, марамице, салвете, коверте, мапе и др.
Графички производи
Производи књиговезачке дораде могу се поделити грубо према начину употребе или технолошком начину производње.
Према начину употребе деле се на:
Производи књиговезачке дораде могу се поделити грубо према начину употребе или технолошком начину производње.
Према начину употребе деле се на:
- Књиге и брошуре: уџбеници, стручне књиге, сликовнице, енциклопедије, телефонски именици.
- Књиге и часописи: дневно информативне и недељне новине, ревије, магазини и билтени, часописи за разоноду, научни,стручни,модни и рекламни.
- Табеларни производи: блокови, образци,формулари за банке и др.
- Акциденични производи: проспекти, каталози, календари.
- Производи за писање: поштанске дописнице, разгледнице, блокови за писање, цртање.
- Једноставне производе: плакати, пословна писма, формулари, етикете, разгледнице, вредносни папири.
- Производи добијени савијањем: проспекти, новине, ауто-карте, тематске карте, географске карте, планови.
- Производи добијени повезивањем: специјални повези, подложне мапе, албуми, каширање.
Врсте и поступци графичке дораде
Једна група шему производа књиговезачке дораде, док друга група преписује са табле.
Производи индустријске књиговезачке дораде деле се на:
Једна група шему производа књиговезачке дораде, док друга група преписује са табле.
Производи индустријске књиговезачке дораде деле се на:
- Блокове
- Брошуре
- Повезе
- Новине
- Остале производе књиговезачке дораде- проспекти, календари, каталози, мапе, каширање плаката.
- Једноставне( несавијене) производе – плакати, пословна писма, формулари, етикете, разгледнице, вредносни папири и др.
- Производе добијене савијањем – проспекти, новине, ауто-карте, тематске карте, географске карте, планови и др.
- Производе добијене повезивањем – блокови, календари, брошуре, књиге и др.
- Остале производе књиговезачке дораде – специјални повези, подложне мапе, албуми, каширање и др.
Помоћу графичких симбола људи су одавно међусобно комуницирали на најразличитије начине.Притом су се служили знаковима на песку (Аустрија),папирусним тракама и ролнама (Египат),бамбусовим ваљцима (Далеки исток и отоци Тихог океана),повошћеним,дрвеним и металним плочама (Римљани),глиненим плочама(Вавилонци),знаковима на свили (Кина),пергаменту (Мала Азија,Индија)итд.У историји сусрећемо и различите облике књига:
Књижни свитак употребљавали су Египћани,Жидови,Грци Римљани и Кинези.Био је то свитак од папира нпр.текстила,папируса и сл.,а при читању се свитак премотавао.Неки папирусни свици су сачувани и данас су сачувани и данас.Индија је домовина тзв.књига палминих листова.Те су се књиге прошириле и по отоцима Тихог океана, где га и данас има.Састављене су од пробушених и повезаних палминих листова.Корице таквих драгоцених књига биле су изрезбарене дрвене плочице или плочице од слонове кости украшене дуборезом.
Лепорело-књига састоји се од савијених листова папира.Настала је у Кини,где се и данас задржала.Има корице од чврстог и дебљег папира или дрвета.Дрво може бити украшено обојеним сликама или резбарено.Књига од прошивених дрвених плочица је скуп староримских плочица од дрвета спојени прстенима.Књига је названа диптих.Са унутршње стране плочице су биле премазане слојем воска по којем се писало шиљатим предметом,а са спољашње стране су биле украшене уметничким резбаријама.Понекад су спајане и по три плочице и оне су се називале триптиси .Диптих се сматра претечом књиговештва јер њиме почиње повезивање књига.
Кодекс је прелазни облик између античког књижног свитка и савременог облика књиге.
Састојао се из више слојева папируса или пергамента, а касније и папира , увезаних у дрвене корице као диптих. Листови се исписивали са обе стране. Кодекс је типичан пример књиге средњег века, а назив је добио по томе што су исписивани знакови- кодекси.
Књижни свитак употребљавали су Египћани,Жидови,Грци Римљани и Кинези.Био је то свитак од папира нпр.текстила,папируса и сл.,а при читању се свитак премотавао.Неки папирусни свици су сачувани и данас су сачувани и данас.Индија је домовина тзв.књига палминих листова.Те су се књиге прошириле и по отоцима Тихог океана, где га и данас има.Састављене су од пробушених и повезаних палминих листова.Корице таквих драгоцених књига биле су изрезбарене дрвене плочице или плочице од слонове кости украшене дуборезом.
Лепорело-књига састоји се од савијених листова папира.Настала је у Кини,где се и данас задржала.Има корице од чврстог и дебљег папира или дрвета.Дрво може бити украшено обојеним сликама или резбарено.Књига од прошивених дрвених плочица је скуп староримских плочица од дрвета спојени прстенима.Књига је названа диптих.Са унутршње стране плочице су биле премазане слојем воска по којем се писало шиљатим предметом,а са спољашње стране су биле украшене уметничким резбаријама.Понекад су спајане и по три плочице и оне су се називале триптиси .Диптих се сматра претечом књиговештва јер њиме почиње повезивање књига.
Кодекс је прелазни облик између античког књижног свитка и савременог облика књиге.
Састојао се из више слојева папируса или пергамента, а касније и папира , увезаних у дрвене корице као диптих. Листови се исписивали са обе стране. Кодекс је типичан пример књиге средњег века, а назив је добио по томе што су исписивани знакови- кодекси.
Праоблик књиге
Често се догађа да наиђемо на неку књигу стару и дивимо се њеној изради у старинском повезу.
Посматрајући ту књигу, књиговезци желе да упознају разлике између некадашњег и садашњег повезивања књига. Што се тиче квалитета израде, стари повези су били много чвршћи од данашњег. А то је и било норнално јер је књига некад била реткост, док се данас књиге израђују у великом тиражу , па се из тог разлога поједностављује како би била јефтинија и приступачнија сваком.
Када је била повезана прва књига и ко је њу први повезао , остаће вероватно заувек непознато. Пошто у старом времену није било папира вероватно су књиге биле од пергамета или неког другог материјала.
Развитак књиговезачке дораде може се поделити у више етапа.
Прво се помиње папирус у ролнама , који се добијао из биљке папируса. Тако да се на тим ролнама писана у оно време разна књижевна дела, а ради лакше употртебе при читању тих списа са папируса или пергамента, прешло се на размишљање како би ти списи или дела могли остати у равном облику , а не у ролни која се морала држати у обе руке. Тако да би књига имала прву и задњу тврду корицу. Касније су обе корице спајане на једну ивицу, тако да су постале неке врсте мапе. Затим се прешло на повезивање тих листова у корице и овај начин рада се може сматрати претечом данашњег повезивања књига.
За време Римског царства књиге су се углавном користиле за царске декрете и законе. Књиге су повезивали у телећу обојадисану кожу. Корице су биле украшене са неколико линијакоје су утискиване ручним гвозденим алатом.
Књиговезачка радиност се развијала на истоку, Византијци су опремали књиге разним украсима од слонове кости , племенитих метала и скупоцених тканина, тако да су корице биле права раскош.
Често се догађа да наиђемо на неку књигу стару и дивимо се њеној изради у старинском повезу.
Посматрајући ту књигу, књиговезци желе да упознају разлике између некадашњег и садашњег повезивања књига. Што се тиче квалитета израде, стари повези су били много чвршћи од данашњег. А то је и било норнално јер је књига некад била реткост, док се данас књиге израђују у великом тиражу , па се из тог разлога поједностављује како би била јефтинија и приступачнија сваком.
Када је била повезана прва књига и ко је њу први повезао , остаће вероватно заувек непознато. Пошто у старом времену није било папира вероватно су књиге биле од пергамета или неког другог материјала.
Развитак књиговезачке дораде може се поделити у више етапа.
Прво се помиње папирус у ролнама , који се добијао из биљке папируса. Тако да се на тим ролнама писана у оно време разна књижевна дела, а ради лакше употртебе при читању тих списа са папируса или пергамента, прешло се на размишљање како би ти списи или дела могли остати у равном облику , а не у ролни која се морала држати у обе руке. Тако да би књига имала прву и задњу тврду корицу. Касније су обе корице спајане на једну ивицу, тако да су постале неке врсте мапе. Затим се прешло на повезивање тих листова у корице и овај начин рада се може сматрати претечом данашњег повезивања књига.
За време Римског царства књиге су се углавном користиле за царске декрете и законе. Књиге су повезивали у телећу обојадисану кожу. Корице су биле украшене са неколико линијакоје су утискиване ручним гвозденим алатом.
Књиговезачка радиност се развијала на истоку, Византијци су опремали књиге разним украсима од слонове кости , племенитих метала и скупоцених тканина, тако да су корице биле права раскош.
Прелазни облици књиге
По историјским податцима за првог књиговезца се сматра да је то био калуђер Данжес, он је 550 године израђивао најскупоценије књиге.
Други је био Билфрид 720 године , у то доба књиге су повезиване у телећу или свињску кожу или пергамент, а окиване обичним или племенитим металима.
У средњем веку књиге су углавном повезивали калуђери у манастирима све до појаве Гутемберговог проналазка штампе. Године 1558 пронађена је прва машина за позлаћивање књига, она је радила на опругу.
По већим градовима постојале су књиговезнице које су продавале и хартију, која је била јако храпава и није се добро могло посати по њој мастилом, јер се оно разливало, недостајала јој је чврстина и глаткост, у то време књиговесци су је туткалисали ретким туткалом. Хартију су квасили сунђером и вешали по радионици да се осуши, а затим се хартија стављала под пресу. Корице су се израђивале од буковог дрвета тесарским алатом, зато се и књига на немачком и зове Бух, јер је израђивана од букве.
После тога је направљена машина, масивна за обрезивање на замајац. Тек 1873 године неке фабрике су изложиле у Бечу на изложби резаће машине које су одговарале свом задатку.
Књиге су шивене на везице на везице са дрвеним рамом са добро навоштеним концем на четири до шест везица. У то време спољни лист на књизи се није превијао већ се користио први и задњи лист на књизи.
Спољни лист се почео правити када су почеле да се штампају књиге. Рез књиге се бојадисао црвеном бојом, а што се тиче шивења можемо рећи да је то шивење било јако и квалитетно. Тако су се поједине књиге одржавале вековима. У то време књигама нису била заобљена леђа, већ се касније почело са заобљавањем леђа књиге, да би се задржао до данас.
По историјским податцима за првог књиговезца се сматра да је то био калуђер Данжес, он је 550 године израђивао најскупоценије књиге.
Други је био Билфрид 720 године , у то доба књиге су повезиване у телећу или свињску кожу или пергамент, а окиване обичним или племенитим металима.
У средњем веку књиге су углавном повезивали калуђери у манастирима све до појаве Гутемберговог проналазка штампе. Године 1558 пронађена је прва машина за позлаћивање књига, она је радила на опругу.
По већим градовима постојале су књиговезнице које су продавале и хартију, која је била јако храпава и није се добро могло посати по њој мастилом, јер се оно разливало, недостајала јој је чврстина и глаткост, у то време књиговесци су је туткалисали ретким туткалом. Хартију су квасили сунђером и вешали по радионици да се осуши, а затим се хартија стављала под пресу. Корице су се израђивале од буковог дрвета тесарским алатом, зато се и књига на немачком и зове Бух, јер је израђивана од букве.
После тога је направљена машина, масивна за обрезивање на замајац. Тек 1873 године неке фабрике су изложиле у Бечу на изложби резаће машине које су одговарале свом задатку.
Књиге су шивене на везице на везице са дрвеним рамом са добро навоштеним концем на четири до шест везица. У то време спољни лист на књизи се није превијао већ се користио први и задњи лист на књизи.
Спољни лист се почео правити када су почеле да се штампају књиге. Рез књиге се бојадисао црвеном бојом, а што се тиче шивења можемо рећи да је то шивење било јако и квалитетно. Тако су се поједине књиге одржавале вековима. У то време књигама нису била заобљена леђа, већ се касније почело са заобљавањем леђа књиге, да би се задржао до данас.
|
|
|
Данашњи облик књиге
Књиге данашњег изгледа и облика се јављају већ у 5 веку. Техника израде повеза, избор материјала за повез , начин украшавања корица кодекса – знакова су под утицајем диптиха. То су раскошни повези украшени племанитим материјалима и другим камењем, обогаћени филигранским радовима. У 14 веку књиге су се претежно пресвлачиле кожом украшене златотиском или резбаријама, а скромноји повези украшени су само цртицама, печатима гравурама.
У ренесанси су се највише коришћени позлаћени наслови.
У доба рокока корице су претрпана металним украсима, а у 19 веку преовладава романтичарски стил са мотивима утемељеним на класичној уметности.
Књиге данашњег облика израђиване су у самостанима, тако да су у већ увезану књигу краснописци уписивали одређени садржај, а цртачи украшавали почетна слова и цртали рубове. На тај начин су се умножавале књиге. Након свих текстова, цртежа и иницијала унетих у књиге, почињало би спољашње украшавање књиге. У 16 веку појављују се и књиговезци као врста занатлија. Изум помичних слова и штампарских техника утичу на развој књиговештва. Умеће повезивања књига проширило се са истока.
Крајем 19 века и почетком 20 века бележи се напредак повеза. Пажња се придаје књижном блоку и корицама. У србији се ова струка почела развијати тек од 1887 године.
Када се почела развијати трговина показала се потреба за израдом трговачких књига, модерних и савремених. Отварањем школа настала је потреба за уџбеницима. Проблем је представљао начин бржег и једноставнијег шивења књига ради великог тиража штампања, тако се прешло на шивење два лага са једним концем. Почетком 19 века са проналазком енглеског платна почело се са повезивањем књига у полу-платно и цело платно.
Већ одавно у Немачкој су дошли на идеју да се за разне ревије, часописе и остала дела израђују у оригиналне корице. Нов начин рада на повезу се усавршавао још боње и више. У књиговезачку струку спадале су и разни послови, као нпр.израда књига, књиговезачка галантерија и све врсте картонажерских производа, како је то потреба изискивала. Такође су се усавршавале машине за шивење и савијање табака, за округљивање леђа књиге, резаче машине и др.
Књиге данашњег изгледа и облика се јављају већ у 5 веку. Техника израде повеза, избор материјала за повез , начин украшавања корица кодекса – знакова су под утицајем диптиха. То су раскошни повези украшени племанитим материјалима и другим камењем, обогаћени филигранским радовима. У 14 веку књиге су се претежно пресвлачиле кожом украшене златотиском или резбаријама, а скромноји повези украшени су само цртицама, печатима гравурама.
У ренесанси су се највише коришћени позлаћени наслови.
У доба рокока корице су претрпана металним украсима, а у 19 веку преовладава романтичарски стил са мотивима утемељеним на класичној уметности.
Књиге данашњег облика израђиване су у самостанима, тако да су у већ увезану књигу краснописци уписивали одређени садржај, а цртачи украшавали почетна слова и цртали рубове. На тај начин су се умножавале књиге. Након свих текстова, цртежа и иницијала унетих у књиге, почињало би спољашње украшавање књиге. У 16 веку појављују се и књиговезци као врста занатлија. Изум помичних слова и штампарских техника утичу на развој књиговештва. Умеће повезивања књига проширило се са истока.
Крајем 19 века и почетком 20 века бележи се напредак повеза. Пажња се придаје књижном блоку и корицама. У србији се ова струка почела развијати тек од 1887 године.
Када се почела развијати трговина показала се потреба за израдом трговачких књига, модерних и савремених. Отварањем школа настала је потреба за уџбеницима. Проблем је представљао начин бржег и једноставнијег шивења књига ради великог тиража штампања, тако се прешло на шивење два лага са једним концем. Почетком 19 века са проналазком енглеског платна почело се са повезивањем књига у полу-платно и цело платно.
Већ одавно у Немачкој су дошли на идеју да се за разне ревије, часописе и остала дела израђују у оригиналне корице. Нов начин рада на повезу се усавршавао још боње и више. У књиговезачку струку спадале су и разни послови, као нпр.израда књига, књиговезачка галантерија и све врсте картонажерских производа, како је то потреба изискивала. Такође су се усавршавале машине за шивење и савијање табака, за округљивање леђа књиге, резаче машине и др.
Материјали |
48
|
ПАПИР
Папир је материјал састављен из међусобно испреплетаних влакана:
Целулозе
Дрвених влакана
Пунила
Лепила
Боје-белила
Папир има врло широку примену не само као материјал на коме се може писати, цртати и штампати, већ и најлазличитије сврхе у многим гранама делатности. Потрошња папира указује на ниво не само духовне, већ и материјалне културе.
Први произвођачи папира били су Кинези.
Целулоза припада природним макромолекулским једињењима. Из ње се добијају различити материјали врло значајни за графичку делатност. Нај значајнија примена целулозе је у производњи папира.
Најважнија сировина за производњу папира јесте дрво. Користе се разне врсте листопадног и четинарског дрвета:
Буква
Топола
Смрека
Бор
Јела
Поред дрвета користе се и текстилни материјали на бази памука,јуте,конопље,сламе,житарица,разних врста трава и трски као и стари папир.
Дрво се прерађује механички хемиско-механички и хемиским поступком. У зависности од начина прераде од дрвета се добијају полуфабрикати:
Дрвењача
Полуцелулоза
Целулоза
Дрвењача је производ који се добија механичком прерадом дрвета до облика дрвеног влакна. Uз одређен садржај целулозе користи се у производњи рото-папира, омотних папира, картона и лепенки. Папир са већим садржај дрвењаче није предвиђен за дужу употребу пошто је крт(ломљив) и нееластичан. Дрвењача негативно утиче на компактност на глаткоћу, сјај и механичка својства папира.
Влакна из текстилних отпадака потичу углавном целулозе из лана или памука. Она су дугачка, савитљива и веома чврста. Употребљавају се за производњу вредносних папира, цигарет- папира и др.
Стари папир је секундарна сировина. У производњи папира стари папир учествује са око 40 одсто у односу на остале влакнасте сировине. Употребљава се за производњу папира за паковање, картона и лепенке.
Синтетичка влакна се користе као додатак природним влакнастим сировинама при производњи папира. Углавном се употребљавају влакна најлон, полиестера и др.
Папир је материјал састављен из међусобно испреплетаних влакана:
Целулозе
Дрвених влакана
Пунила
Лепила
Боје-белила
Папир има врло широку примену не само као материјал на коме се може писати, цртати и штампати, већ и најлазличитије сврхе у многим гранама делатности. Потрошња папира указује на ниво не само духовне, већ и материјалне културе.
Први произвођачи папира били су Кинези.
Целулоза припада природним макромолекулским једињењима. Из ње се добијају различити материјали врло значајни за графичку делатност. Нај значајнија примена целулозе је у производњи папира.
Најважнија сировина за производњу папира јесте дрво. Користе се разне врсте листопадног и четинарског дрвета:
Буква
Топола
Смрека
Бор
Јела
Поред дрвета користе се и текстилни материјали на бази памука,јуте,конопље,сламе,житарица,разних врста трава и трски као и стари папир.
Дрво се прерађује механички хемиско-механички и хемиским поступком. У зависности од начина прераде од дрвета се добијају полуфабрикати:
Дрвењача
Полуцелулоза
Целулоза
Дрвењача је производ који се добија механичком прерадом дрвета до облика дрвеног влакна. Uз одређен садржај целулозе користи се у производњи рото-папира, омотних папира, картона и лепенки. Папир са већим садржај дрвењаче није предвиђен за дужу употребу пошто је крт(ломљив) и нееластичан. Дрвењача негативно утиче на компактност на глаткоћу, сјај и механичка својства папира.
Влакна из текстилних отпадака потичу углавном целулозе из лана или памука. Она су дугачка, савитљива и веома чврста. Употребљавају се за производњу вредносних папира, цигарет- папира и др.
Стари папир је секундарна сировина. У производњи папира стари папир учествује са око 40 одсто у односу на остале влакнасте сировине. Употребљава се за производњу папира за паковање, картона и лепенке.
Синтетичка влакна се користе као додатак природним влакнастим сировинама при производњи папира. Углавном се употребљавају влакна најлон, полиестера и др.
|
|
|
ПАПИР ИЗ ЧЕГА СЕ ДОБИЈА
Човек је од најстаријих времена цртао, а касније писао на камену , дрвету, керамичким плочицама , кожи, папирусу и пергаменту. Производња папира приписује се економском моменту јер се у Кини пре проналазка папира писало на природној свили, па се у потрази за јефтинијим материјалом дошло до проналазка папира. Папир се у почетку производио од отпадака свиле, свилених крпа, рижине сламе и др. Материјал се млео, а затим се мешао са кречним млеком, па се добијена маса пропуштала кроз сита да се одвбодни и добијени танак слој сушио на сунцу. Више оваквих танких слојева слагао се један на други и пресовањем уз додатак лепка, добијао се папир.
Данас производња папира представља веома значајну индустријску грану.
Као основне сировине за производњу папира данас се првенствено користи дрвењача и целулоза, као и стари папир и теклстилни отпадци.
Пунила се додају да би паир лакше упијао штампарску боју, лакше се писало и цртало по њему. Пунила утичу и на глаткоћу папира и на непрозирност.
Средства за слпљивање имају улогу да повежу целулозна влакна.
За бојење папира могу се употребљавати минералне и органске боје.
У производњи папира прво је потребно добити кашасту масу – папирну пулпу. Целулоза и дрвењачу које долазе у фабрику папира потребно је разбити у појединачна целулозна влакнада би се добила папирна пулпа. Добијену пулпу доводимо у базене где додајемо пунила, средства за слепљивање и боје. Базени имају мешалицеса ножевима тако да масу уједно мешају и ситне сувише крупна влакна.
Овако припремљена папирна пулпа иде на машину за производњу папира преко једног преливника, а машина за папир ради потпуно уједначено. У првој фази папирна маса у равномерном слоју пада на густо жичано сито које се креће хоризонтално уз благу вибрацију. Услед вибрирања целулозна влакна се међусобно слажу и преплићу у свим смеровима, а већи део воде пролази кроз жичано сито. Услед трешења сита ствара се паирни слој исте дебљине.
Формирана папина трака долази на други део машине који се такође састоји од жичаног сита а испод сита се налази вакуум део који скупља остатак воде из папир траке. Када папирна трака дође до краја жичаног платна већ је сува.
Овако добијена трака прелази на бесконачно вунено платно које се повлачи између неколико пари ваљака који ротирају , па на тај начин из папирне траке истискујемо даљу воду коју преузима вунено платно. Ова папирна трака је довољно чврста тако да може наставити пут кроз машину за производњу папира. На том путу папирна трака пролази преко загрејаних ваљака где се даље наставља процес сушења, а након тога иде на ваљаке који су шупљи и ту се папир глача. У процесу глачања папир се потпуно осуши и добијају глатку и сјајну површину. Након сушења добијени папир се реже помоћу специјалних ножева на одређену ширину и намотава у виду великих ролни или се може сећи на табаке.
Човек је од најстаријих времена цртао, а касније писао на камену , дрвету, керамичким плочицама , кожи, папирусу и пергаменту. Производња папира приписује се економском моменту јер се у Кини пре проналазка папира писало на природној свили, па се у потрази за јефтинијим материјалом дошло до проналазка папира. Папир се у почетку производио од отпадака свиле, свилених крпа, рижине сламе и др. Материјал се млео, а затим се мешао са кречним млеком, па се добијена маса пропуштала кроз сита да се одвбодни и добијени танак слој сушио на сунцу. Више оваквих танких слојева слагао се један на други и пресовањем уз додатак лепка, добијао се папир.
Данас производња папира представља веома значајну индустријску грану.
Као основне сировине за производњу папира данас се првенствено користи дрвењача и целулоза, као и стари папир и теклстилни отпадци.
Пунила се додају да би паир лакше упијао штампарску боју, лакше се писало и цртало по њему. Пунила утичу и на глаткоћу папира и на непрозирност.
Средства за слпљивање имају улогу да повежу целулозна влакна.
За бојење папира могу се употребљавати минералне и органске боје.
У производњи папира прво је потребно добити кашасту масу – папирну пулпу. Целулоза и дрвењачу које долазе у фабрику папира потребно је разбити у појединачна целулозна влакнада би се добила папирна пулпа. Добијену пулпу доводимо у базене где додајемо пунила, средства за слепљивање и боје. Базени имају мешалицеса ножевима тако да масу уједно мешају и ситне сувише крупна влакна.
Овако припремљена папирна пулпа иде на машину за производњу папира преко једног преливника, а машина за папир ради потпуно уједначено. У првој фази папирна маса у равномерном слоју пада на густо жичано сито које се креће хоризонтално уз благу вибрацију. Услед вибрирања целулозна влакна се међусобно слажу и преплићу у свим смеровима, а већи део воде пролази кроз жичано сито. Услед трешења сита ствара се паирни слој исте дебљине.
Формирана папина трака долази на други део машине који се такође састоји од жичаног сита а испод сита се налази вакуум део који скупља остатак воде из папир траке. Када папирна трака дође до краја жичаног платна већ је сува.
Овако добијена трака прелази на бесконачно вунено платно које се повлачи између неколико пари ваљака који ротирају , па на тај начин из папирне траке истискујемо даљу воду коју преузима вунено платно. Ова папирна трака је довољно чврста тако да може наставити пут кроз машину за производњу папира. На том путу папирна трака пролази преко загрејаних ваљака где се даље наставља процес сушења, а након тога иде на ваљаке који су шупљи и ту се папир глача. У процесу глачања папир се потпуно осуши и добијају глатку и сјајну површину. Након сушења добијени папир се реже помоћу специјалних ножева на одређену ширину и намотава у виду великих ролни или се може сећи на табаке.
ПОЛУКАРТОН
У графичкој доради картони се употребљавају за израду корица за броширане повезе, фасцикле, листове албума, сложиве кутије, дописнице и др. Да би се неки картон користио у доради, мора да буде погодан за биговање, савијање, урезивање, слепљивање, а важна је:
Боја
Глаткоћа
Погодност за лакирање
Штампање
Бристол картон- израђује се слепљивањем најмање 3 слоја. Унутрашњи слој садржи дрвењачу док су спољни слојеви бездрвни.употребљава се за израду вишебојних корица, дописница и разгледница.
Хромокартон – се добија једностраним премазивањем одговарајућим наносом пигмента и везива, затим се глача. Употребљава се за корице и сложиве кутије и др.
Кунструк- картон је картон обострано премазан минералним слојем. Површина може да буде високосјајна, сјајна, полумат и мат. Користи се за висококвалитетне производе дораде.
У графичкој доради картони се употребљавају за израду корица за броширане повезе, фасцикле, листове албума, сложиве кутије, дописнице и др. Да би се неки картон користио у доради, мора да буде погодан за биговање, савијање, урезивање, слепљивање, а важна је:
Боја
Глаткоћа
Погодност за лакирање
Штампање
Бристол картон- израђује се слепљивањем најмање 3 слоја. Унутрашњи слој садржи дрвењачу док су спољни слојеви бездрвни.употребљава се за израду вишебојних корица, дописница и разгледница.
Хромокартон – се добија једностраним премазивањем одговарајућим наносом пигмента и везива, затим се глача. Употребљава се за корице и сложиве кутије и др.
Кунструк- картон је картон обострано премазан минералним слојем. Површина може да буде високосјајна, сјајна, полумат и мат. Користи се за висококвалитетне производе дораде.
КАРТОН
Производи индустрије папира чија је површинска тежина између 150 и 600 г/м2 означавају се као картони. Картон се састоји од висококвалитетних влакнастих сировина уз обавезан удео примарних влаканаца. Производи са површинском тежином од 150 - 200 г/м2 називају се још и полукартони.
Картони се производе као једнослојни натур--картони или као вишеслојни картони. Вишеслојни картони настају сједињавањем под притиском више слојева папирне траке или слепљивањем неколико папирних трака. Зависно од својстава и квалитета појединих трака, говори се о разним врстама кар-тона: хромо-картон, дуплекс-картон, триплекс-картон, замена за хромокартон итд. За одређивање квалитета важни су и белина (боја), глаткоћа, способност за биговање и урезивање, слепљивање, као и погодности за штампање и лакирање.
Производи индустрије папира чија је површинска тежина између 150 и 600 г/м2 означавају се као картони. Картон се састоји од висококвалитетних влакнастих сировина уз обавезан удео примарних влаканаца. Производи са површинском тежином од 150 - 200 г/м2 називају се још и полукартони.
Картони се производе као једнослојни натур--картони или као вишеслојни картони. Вишеслојни картони настају сједињавањем под притиском више слојева папирне траке или слепљивањем неколико папирних трака. Зависно од својстава и квалитета појединих трака, говори се о разним врстама кар-тона: хромо-картон, дуплекс-картон, триплекс-картон, замена за хромокартон итд. За одређивање квалитета важни су и белина (боја), глаткоћа, способност за биговање и урезивање, слепљивање, као и погодности за штампање и лакирање.
ВРСТЕ ЛЕПЕНКЕ
Лепенке су производи папирне индустрије израђене од сировина слабијег квалитета, чија је граматура већа од 600 г/м2. Лепенке се класификују према начину производње или према сировинском саставу. Према начину израде, разликују се ручна и машинска лепенка, а према сировинском саставу, бела, смеђа, сива, лепенка од сламе, тврда лепенка, специјалне лепенке итд. Лепенке се производе у формату 72 џ 103 цм и после обрезивања ивица добија се Б1 формат. Лепенка се пакује у везе тежине од 25 кг. На везама се нала-зе бројеви 10 -100 и они означавају број лепенки у једној вези.
Таласаста лепенка је амбалажни материјал, а до-бија се међусобним слепљивахјем више слојева таласастог папира са равним папиром. За равне слојеве таласастог картона најчешће се користи на-трон-папир смеђе боје произведен од небеље-не целулозе, граматуре 125 - 250 г/м2, а за израду таласастих слојева употребљава се шренцпапир, полуцелулозни, граматуре 90 - 230 г/м2. За слепфјивање равног дела са таласастим делом употребљавају се водено стакло (натријум-силикат), скробно лепило и синтетичка лепила. Осим избора папира и лепила, на квалитет таласасте лепенке ве-лики утицај имају облик, димензија таласа и број слојева.
Лепенке су производи папирне индустрије израђене од сировина слабијег квалитета, чија је граматура већа од 600 г/м2. Лепенке се класификују према начину производње или према сировинском саставу. Према начину израде, разликују се ручна и машинска лепенка, а према сировинском саставу, бела, смеђа, сива, лепенка од сламе, тврда лепенка, специјалне лепенке итд. Лепенке се производе у формату 72 џ 103 цм и после обрезивања ивица добија се Б1 формат. Лепенка се пакује у везе тежине од 25 кг. На везама се нала-зе бројеви 10 -100 и они означавају број лепенки у једној вези.
Таласаста лепенка је амбалажни материјал, а до-бија се међусобним слепљивахјем више слојева таласастог папира са равним папиром. За равне слојеве таласастог картона најчешће се користи на-трон-папир смеђе боје произведен од небеље-не целулозе, граматуре 125 - 250 г/м2, а за израду таласастих слојева употребљава се шренцпапир, полуцелулозни, граматуре 90 - 230 г/м2. За слепфјивање равног дела са таласастим делом употребљавају се водено стакло (натријум-силикат), скробно лепило и синтетичка лепила. Осим избора папира и лепила, на квалитет таласасте лепенке ве-лики утицај имају облик, димензија таласа и број слојева.
РАВНА ЛЕПЕНКА
Лепенке се производе:
Ручно
Машински
Величина ручно произведених лепенки је сирови Б1 (72*102cm) или 75*100cm, а машински лепенке се производе најчешће у обрезаном Б1 формату и то 707*100 cm или нешто веће.
Лепенка се набавља (купује) у везама од 25 kg. Дебљина лепенке и број комада одређен је бројевима од 8 до 100 у формату Б1.
Тако на пример број 20 значи да у вези од 25 kg налази 20 лепенки.
Данас се све више у индустријској доради дебљина лепенке означава у милиметрима што је тачније и боље. Па тако мањи број у вези значи да је лепенка дебља у милиметрима и обрнуто.
Лепенка се у графичкој доради употребљава за израду тврдих корица, за израду кутија, за каширање и др. По избору лепенке води се рачуна о смеру влакана који код књиге ( корице треба да буду паралелни са повежњаком.
Лепенке се производе:
Ручно
Машински
Величина ручно произведених лепенки је сирови Б1 (72*102cm) или 75*100cm, а машински лепенке се производе најчешће у обрезаном Б1 формату и то 707*100 cm или нешто веће.
Лепенка се набавља (купује) у везама од 25 kg. Дебљина лепенке и број комада одређен је бројевима од 8 до 100 у формату Б1.
Тако на пример број 20 значи да у вези од 25 kg налази 20 лепенки.
Данас се све више у индустријској доради дебљина лепенке означава у милиметрима што је тачније и боље. Па тако мањи број у вези значи да је лепенка дебља у милиметрима и обрнуто.
Лепенка се у графичкој доради употребљава за израду тврдих корица, за израду кутија, за каширање и др. По избору лепенке води се рачуна о смеру влакана који код књиге ( корице треба да буду паралелни са повежњаком.
ВАЛОВИТА ЛЕПНКА
Таласаста лепенка је амбалажни материјал, а добија се међусобним слепљивахјем више слојева таласастог папира са равним папиром.
За равне слојеве таласастог картона најчешће се користи на-трон-папир смеђе боје произведен од небеље-не целулозе, граматуре 125 - 250 г/м2, а за изра-ду таласастих слојева употребљава се шренцпапир, полуцелулозни, граматуре 90 - 230 г/м2.
За слепљивање равног дела са таласастим делом употребљавају се:
водено стакло (натријум-силикат),
скробно лепило
и синтетичка лепила.
Осим избора папира и лепила, на квалитет таласасте лепенке велики утицај имају облик, димензија таласа и број слојева.
Према броју слојева папира, разликује се :
двослојна,
трослојна,
петослојна
и седмослојна таласаста лепенка.
Таласата лепенка се испоручује у ролнама или у таблама различитих величина по захтеву наручиоца. Поред величине треба навести:
ознаку таласа
смер
Смер таласа паралелан да дужом или краћом страном.
Таласаста лепенка је амбалажни материјал, а добија се међусобним слепљивахјем више слојева таласастог папира са равним папиром.
За равне слојеве таласастог картона најчешће се користи на-трон-папир смеђе боје произведен од небеље-не целулозе, граматуре 125 - 250 г/м2, а за изра-ду таласастих слојева употребљава се шренцпапир, полуцелулозни, граматуре 90 - 230 г/м2.
За слепљивање равног дела са таласастим делом употребљавају се:
водено стакло (натријум-силикат),
скробно лепило
и синтетичка лепила.
Осим избора папира и лепила, на квалитет таласасте лепенке велики утицај имају облик, димензија таласа и број слојева.
Према броју слојева папира, разликује се :
двослојна,
трослојна,
петослојна
и седмослојна таласаста лепенка.
Таласата лепенка се испоручује у ролнама или у таблама различитих величина по захтеву наручиоца. Поред величине треба навести:
ознаку таласа
смер
Смер таласа паралелан да дужом или краћом страном.
Разлике између валовите и пресоване лепенке
Лепенке су производи папирне индустрије израђене од сировина слабијег квалитета, чија је граматура већа од 600 г/м2. Лепенке се класификују према начину производње или према сировинском саставу. Према начину израде, разликују се ручна и машинска лепенка, а према сировинском саставу, бела, смеђа, сива, лепенка од сламе, тврда лепенка, специјалне лепенке итд. Лепенке се производе у формату 72 џ 103 цм и после обрезивања ивица добија се Б1формат. Лепенка се пакује у везе тежине од 25 кг.
На везама се нала-зе бројеви 10 -100 и они означавају број лепенки у једној вези.
Таласаста лепенка је амбалажни материјал, а добија се међусобним слепљивањем више слојева таласастог папира са равним папиром.
Лепенке су производи папирне индустрије израђене од сировина слабијег квалитета, чија је граматура већа од 600 г/м2. Лепенке се класификују према начину производње или према сировинском саставу. Према начину израде, разликују се ручна и машинска лепенка, а према сировинском саставу, бела, смеђа, сива, лепенка од сламе, тврда лепенка, специјалне лепенке итд. Лепенке се производе у формату 72 џ 103 цм и после обрезивања ивица добија се Б1формат. Лепенка се пакује у везе тежине од 25 кг.
На везама се нала-зе бројеви 10 -100 и они означавају број лепенки у једној вези.
Таласаста лепенка је амбалажни материјал, а добија се међусобним слепљивањем више слојева таласастог папира са равним папиром.
ФОРМАТИ
У штампарству и издаваштву се користи неколико стандардних формата папира и неколико додатних. Формати папира су битни када се ради неки штампарски производ.
Стандардни формати су формати A, B и C. Почетни формати су A0, B0 и C0, и сваки следећи формат се добија дељењем величине дуже странице на два једнака дела. Тако, нпр. када се саставе две странице A5 формата, добија се A4 формат. Због прецизности, формати папира се увек изражавају у милиметрима.
У штампарству и издаваштву се користи неколико стандардних формата папира и неколико додатних. Формати папира су битни када се ради неки штампарски производ.
Стандардни формати су формати A, B и C. Почетни формати су A0, B0 и C0, и сваки следећи формат се добија дељењем величине дуже странице на два једнака дела. Тако, нпр. када се саставе две странице A5 формата, добија се A4 формат. Због прецизности, формати папира се увек изражавају у милиметрима.
|
Димензије формата
A B C 0 1188 × 840 1400 × 1000 1296 × 917 1 840 × 594 1000 × 700 917 × 648 2 594 × 420 700 × 500 648 × 458 3 420 × 297 500 × 350 458 × 324 4 297 × 210 350 × 250 324 × 229 5 210 × 148 250 × 175 229 × 162 6 148 × 105 175 × 125 162 × 114 7 74 x 105 88 x 125 81 x 114 8 52 x 74 62 x 88 57 x 81 9 37 x 52 44 x 62 40 x 57 10 26 x 37 31 x 44 28 x 40 |
|
Исечени табаци из ролне имају одређене димензије, тј нормирани су према стандардима за графичку индустрију. Основни нормирани табак има површину од 1 квадратног метра. То је правоугаоник код кога се стране односе 1: 1,41. На основу овога, основни табак од 1метар квадратни странице 841x1189мм. Од њега се добијају мањи формати половљењем дуже стране. Добијени формати се односе 2:1.
Основни табак означен је словом А, а допунски табаци Б и Ц. Поред ознаке реда тачно дефинисање величине папира, мора се означити бројем класе од 0 до 8.
Разликују се сирови (необрезани) од обрезаних формата. Сирови формати су за 5%дужи од обрезаних формата. Поред стандардних постјоје и изведени формати.
Основни табак означен је словом А, а допунски табаци Б и Ц. Поред ознаке реда тачно дефинисање величине папира, мора се означити бројем класе од 0 до 8.
Разликују се сирови (необрезани) од обрезаних формата. Сирови формати су за 5%дужи од обрезаних формата. Поред стандардних постјоје и изведени формати.
Тежина (граматура)
Граматура је маса једног метра квадратног папира изражена у грамима.
Према овом критеријуму :
папири су граматуре 7-150г/м2,
150-250г/м2 је подручје у коме могу да се производе полукартони,
250-500г/м2 су картони,
500-600г/м2 производе се картони и лепенке,
а приоизводи папирне индустрије преко 600г/м2 су лепенке.
Граматура је маса једног метра квадратног папира изражена у грамима.
Према овом критеријуму :
папири су граматуре 7-150г/м2,
150-250г/м2 је подручје у коме могу да се производе полукартони,
250-500г/м2 су картони,
500-600г/м2 производе се картони и лепенке,
а приоизводи папирне индустрије преко 600г/м2 су лепенке.
Дебљина (волумен)
Папир и клима
Лепак
Лепила су чисте супстанце или смеше супстанци органског или неорганског порекла, које се захваљујући својим особинама погодне за чврсто повезиваље предмета од истих или различитих материјала. Основна особина лепила је да показује веома изражену адхезију према материјалима које слепљује и да поседује довољну кохезију и стабилност како би веза између слепљених предмета била трајна и чврста.
Типичан процес лепљења садржи следеће операције:
-превођење лепила у стање у којем се може наносити на површину предмета који се слепљује
-припремање површине предмета за слепљивање механичком или физичко-хемијском обрадом;
-наношење лепила на припремљене површине;
-спајање предмета који се слепљују преко површина на које је нането лепило.
Слепљивање може да се врши и при повишеном притиску или температури.
Класификација лепила.
Свеобухватна и општеприхваћена класификација лепила до данас није извршена, већ се примењује већи број класификација, на пример:
-према области примене,
-температури примене,
-начину очвршћавања,
-облику у којем се лепило употребљава,
-пореклу,
-основној компоненти итд.
Основна особина лепила је :
-да показују веома изражену адхезију(везивање) према материјалима
-да поседују стабилност после штампе
-трајност између слепљених предмета која мора бити трајна и чврста.
Лепљење се може радити ручно, полуаутоматски или аутоматски.
Типичан процес лепљења садржи следеће операције:
-превођење лепила у стање у којем се може наносити на површину предмета који се слепљује
-припремање површине предмета за слепљивање механичком или физичко-хемијском обрадом;
-наношење лепила на припремљене површине;
-спајање предмета који се слепљују преко површина на које је нането лепило.
Слепљивање може да се врши и при повишеном притиску или температури.
Класификација лепила.
Свеобухватна и општеприхваћена класификација лепила до данас није извршена, већ се примењује већи број класификација, на пример:
-према области примене,
-температури примене,
-начину очвршћавања,
-облику у којем се лепило употребљава,
-пореклу,
-основној компоненти итд.
Основна особина лепила је :
-да показују веома изражену адхезију(везивање) према материјалима
-да поседују стабилност после штампе
-трајност између слепљених предмета која мора бити трајна и чврста.
Лепљење се може радити ручно, полуаутоматски или аутоматски.
Алат и прибор у књиговезници |
10
|
Врсте алата у графичкој доради
Књиговезцу су потребни разни алати и опрема у изради књига и осталих послова.
Главни прибор и алат је:
маказе
ножеви шиљасти
нож за резање
метални лењири
шестари
чекић
шила
мале тестере
разна клешта
четке
игле
разни пробијачи за папир
савијачи (фалцбан) за савијање папира
Код књиговезачког рада чистоћа је од велике важности.
Ако хоћемо да је производ леп и чист, мора се заиста лепо и чисто радити. Нарочито треба пазити да буду руке чисте, алат и сто на ком се ради. На столу на сме да да буде никакав алат осим оног који је потребан за рад. Сви ножеви се нарочито рицери морају да буду добро наоштрени.
После употребе одређеног алата треба га оставити на за то одређено место како се не би губило време у тражењу када нам поново затреба.
Књиговезцу су потребни разни алати и опрема у изради књига и осталих послова.
Главни прибор и алат је:
маказе
ножеви шиљасти
нож за резање
метални лењири
шестари
чекић
шила
мале тестере
разна клешта
четке
игле
разни пробијачи за папир
савијачи (фалцбан) за савијање папира
Код књиговезачког рада чистоћа је од велике важности.
Ако хоћемо да је производ леп и чист, мора се заиста лепо и чисто радити. Нарочито треба пазити да буду руке чисте, алат и сто на ком се ради. На столу на сме да да буде никакав алат осим оног који је потребан за рад. Сви ножеви се нарочито рицери морају да буду добро наоштрени.
После употребе одређеног алата треба га оставити на за то одређено место како се не би губило време у тражењу када нам поново затреба.
Припрема алата и прибора
Алати су средства за рад. Они су потребни за обраду техничких материјала од којих се израђују делови производа или цели производи. Илати могу бити:
Ручни
Машински
Ручни алат се најчешће користи у занатској и појединачној производњи. Разликују се по величини, облику и намени.
Машински алат намењен је машинској обради материјала и зависе од врста машине.
За ручну обраду материјала користи се алат предвиђен за ту врсту материјала. Ручни алат може бити различитих конструкција, облика и величина, што зависи од местана коме се алат користи, његове намене и врсте материјала од кога је изграђен.
Према грубој подели ручног алата за одсецање , обликовање, придржавањеи алат који се при спајању материјала.
Да би рад могао несметано да се обавља, радни простор, радни сто и алат треба уредно одржавати. Алат треба да буде очишћен, премазан и сложен на редвиђено место.
Сваки алат мора имати своје стално место. Правилним одржавањем алата чува се његова исправности и продужава век трајања.
Алат за мерење и контролисање треба одвојити од ручног алата због могућих оштећења. При коришћењу мерних средстава треба водити рачуна о чистоћи мерних површина, правилном притиску за време мерења, као и о правилном одржавању мерила.
Током обраде материјала треба узети само онај алат који се у датој операцији користи и оним редоследом како то захтева редослед радних операција на предмету обраде. По завршној обради материјала алат се враћа на своје местоПосле завршног радног времена алат треба добро очистити.
Алати су средства за рад. Они су потребни за обраду техничких материјала од којих се израђују делови производа или цели производи. Илати могу бити:
Ручни
Машински
Ручни алат се најчешће користи у занатској и појединачној производњи. Разликују се по величини, облику и намени.
Машински алат намењен је машинској обради материјала и зависе од врста машине.
За ручну обраду материјала користи се алат предвиђен за ту врсту материјала. Ручни алат може бити различитих конструкција, облика и величина, што зависи од местана коме се алат користи, његове намене и врсте материјала од кога је изграђен.
Према грубој подели ручног алата за одсецање , обликовање, придржавањеи алат који се при спајању материјала.
Да би рад могао несметано да се обавља, радни простор, радни сто и алат треба уредно одржавати. Алат треба да буде очишћен, премазан и сложен на редвиђено место.
Сваки алат мора имати своје стално место. Правилним одржавањем алата чува се његова исправности и продужава век трајања.
Алат за мерење и контролисање треба одвојити од ручног алата због могућих оштећења. При коришћењу мерних средстава треба водити рачуна о чистоћи мерних површина, правилном притиску за време мерења, као и о правилном одржавању мерила.
Током обраде материјала треба узети само онај алат који се у датој операцији користи и оним редоследом како то захтева редослед радних операција на предмету обраде. По завршној обради материјала алат се враћа на своје местоПосле завршног радног времена алат треба добро очистити.
Чување алата
При раду са класичним и универзалним машинама, где је учешће радника неопходно, важно је користити заштитна средства. Поред личних мера заштите, радник се мора придржавати и заштитних мера које захтева сам уређај или машина.
То су:
• Добро постављени заштитници
• Граничници
• Одговарајуће подешавање силе или притиска
Напридржавање прописа при коришћењу машина и уређаја може довести до нежељених кварова, ломова, повреда и других несрећа.
На пример многе машине добијају погон од електромотора, а они морају бити заштићени од удара, квашења или других механичких оштећења.
Неисправни каблови и прикључци су најчешћи узроци струјних удара, кварова, па и повреда радника.
При раду са класичним и универзалним машинама, где је учешће радника неопходно, важно је користити заштитна средства. Поред личних мера заштите, радник се мора придржавати и заштитних мера које захтева сам уређај или машина.
То су:
• Добро постављени заштитници
• Граничници
• Одговарајуће подешавање силе или притиска
Напридржавање прописа при коришћењу машина и уређаја може довести до нежељених кварова, ломова, повреда и других несрећа.
На пример многе машине добијају погон од електромотора, а они морају бити заштићени од удара, квашења или других механичких оштећења.
Неисправни каблови и прикључци су најчешћи узроци струјних удара, кварова, па и повреда радника.
Чување прибора
Правилно коришћење средстава рада омогућава добру обраду материјала и квалитетан производ.
Правилним избором и руковањем алатом постиже се потребан квалитет обрадењ, штеди се време израде и чува алат од оштећења.
Таквим понашањем се избегава:
Лутање и тражење алата
Замарање
Нервирање
Правилним понашањем и квалитетом обраде постижемо задовољство у раду.
Технолошки процес као део производног процеса предстаља скуп производних операција које се остварују да би се од материјала или полуфабриката добио готов производ.
Производни процес се често назива производња.
Основни чиниоци производње су:
Радна снага
Предмети рада
Средства за рад
Човек својим знањем, искуством, вештинама и умећем управља средствима рада(алатом, уређајима и машинама) и од предмета рад (сировина, материјала) ствара потребан производ.
Пре него што се примерак постави на машину отпочне процес обраде, приступа се провери материјала за обраду која обухвата:
a. Контролу исправности материјала
b. Упознавање основних својстава материјала
c. Контролу квалитета и стандарда
d. Чишћење материјала(од нечистоће, корозије,намаза идр)
e. Марење, бирање облика, димензија и стандарда које захтева обрадни процес
f. Транспорт материјала између појединих радних места у оквиру радних јединица или из складишта до одредишта(планираних радних места).
Избир материјала и припремака зависи од величине и количине радног дела врсте материјала и слично.
Правилно коришћење средстава рада омогућава добру обраду материјала и квалитетан производ.
Правилним избором и руковањем алатом постиже се потребан квалитет обрадењ, штеди се време израде и чува алат од оштећења.
Таквим понашањем се избегава:
Лутање и тражење алата
Замарање
Нервирање
Правилним понашањем и квалитетом обраде постижемо задовољство у раду.
Технолошки процес као део производног процеса предстаља скуп производних операција које се остварују да би се од материјала или полуфабриката добио готов производ.
Производни процес се често назива производња.
Основни чиниоци производње су:
Радна снага
Предмети рада
Средства за рад
Човек својим знањем, искуством, вештинама и умећем управља средствима рада(алатом, уређајима и машинама) и од предмета рад (сировина, материјала) ствара потребан производ.
Пре него што се примерак постави на машину отпочне процес обраде, приступа се провери материјала за обраду која обухвата:
a. Контролу исправности материјала
b. Упознавање основних својстава материјала
c. Контролу квалитета и стандарда
d. Чишћење материјала(од нечистоће, корозије,намаза идр)
e. Марење, бирање облика, димензија и стандарда које захтева обрадни процес
f. Транспорт материјала између појединих радних места у оквиру радних јединица или из складишта до одредишта(планираних радних места).
Избир материјала и припремака зависи од величине и количине радног дела врсте материјала и слично.
